Jeremija je bio zaljubljen u jednu vrlo visoku ženu. Svake večeri pratio ju je posle posla i stalno se nadao da će je poljubiti, ali je bio suviše stidljiv da bi je upitao. Jedne večeri skupio je hrabrost.
„Smem li da te poljubim?“ – upitao je.
Pristala je. Ali Jeremija je bio izuzetno niskog rasta, pa su pogledali naokolo ne bi našli nešto na šta bi se popeo. U blizini je bila napustena kovačnica, pa se popeo na nakovanj, koji mu je omogućio da je poljubi.
Produžili su dalje i nakon stotinak metara, Jeremija je opet upitao:
„Draga, smem li da te poljubim?“
„Ne“, odgovorila je, „dosta je bilo za večeras.“
„Zašto mi onda ranije nisi rekla, da ne teglim prokleti nakovanj!?“
Kada ljubav nosi teret, uopste ga ne primećuje
priču odabrao Vladimir Burazor
Buki Blog 
#1 od strane noviinternet 10 marta, 2013 - 7:47 am
Ekstra! Hvala za pouku i iskreni osmeh koji je priča izazvala.
#2 od strane Lugar 16 marta, 2013 - 8:45 am
😀 Saglasan sa naravučenije. Pa već sa rekao: http://lugarski.wordpress.com/2011/09/14/ljubav/