Članci označeni sa Barselona

Vodič za početnike – Barselona

Barselona je najveći lučki grad na Mediteranu, smešten na severoistočnom uglu Španije. Nalazi se u centru je tekstilne industrije.

Postoji legenda da ako popijete vodu sa poznatog Font de Canalets u La Rambli to znači da ćete se zaljubiti u grad i vratiti neizbežno.

Font de Canaletes

Odgovor na pitanje zašto grad privlači toliko ljudi, možda leži u tome što se tamo može lako osnovati posao, naći dobri uslovi za život ili možete provesti vikend u vidu poslovnog ili romantičnog puta.

Barselonu su osnovali Feničani i Kartaginjani. Prvi naziv je bio Barsino, verovatno po vođi Kartaginjana- Hamilkaru Barki. Rimljani su došli u 1.veku pre Hrista i Barselona je postala glavni grad. Ostaci tog preioda se nalaze na Trgu Plaza del Rei i u Gotskoj četvrti.

Plazza del rei

Nakon Rimljana, Vizigoti su osvojili grad. U 8. veku grad su osvojili Mavari, i narednih sto godina će biti pod njihovom upravom, sve dok Franci ne zaposednu grad.

Čuvena Reconquista, period za vreme kojeg su počele osamstogodišnje borbe za oslobađanje od Muslimana, je počela baš u ovoj oblasti. Za to vreme region je bio podeljen.

Katalonija je postala deo kraljevine Aragonije, koja je bila u savezu sa Kastiljom.

U sedamnaestom veku, Katalonija uz podršku Francuske ulazi u rat protiv Španije i mnoge teritorije iz tog rata su danas francuske. Grad dobija na značaju za vreme Industrijske revolucije u 19. veku. U 20. veku, politička represija za vreme Franka je sprečavala nezavisnost Katalonije.

U novijoj istoriji, 1992. godine, Barselona je bila domaćin Olimpijskih igara sa velikim uspehom i od tad grad postaje jedna od vodećih turističkih atrakcija.

Mesta koje se ne smeju propustiti u Barseloni:  Plaza de Cataluna, Via Laietana, Villa Olimpica, Port Olympic, Montjuïc Mounatin, Palaou Sant Jordi, Calatrava Tower, Poble Espanyol, Paseo de Gracia, Katedrala Sagrada Família, Casa Milà , Monumental Ball Ring, Katedrala Sta Maria del Mar, the Picaso Museum, Gotska četvrt, Park Güell, restorani, Casa Batlló, Plaza del Rei.

Park Guell

U Barseloni možete očekivati mnogo neobičnih stvari. Jedna od njih je da za vreme ručka nema mnogo vremena za šoping ili posao i mnogo pažnje mu posvećuju. Menu del Dia se tada služi u svim restoranima po posebnim cenama.

Idealno vreme da se poseti je maj i jun ili septembar i oktobar, kada je more i dalje toplo da se u njemu kupate.

Pikasov muzej

Via Laietana

Sagrada Familia

Paseo de Gracia

Ivana Pavlović

Buki blog

, , , ,

21 komentara

Wonderland specijal-Gaudi

Park Guell

Wonderland serijal se bavi interesantnim građevinama i arhitektonskim čudesima koja su napravljena u celom svetu. Arhitektura je prevashodna tema ovog serijala. Pošto u Wonderland-u je fokus na raznim građevinama širom sveta, nekako se nameće potreba da se naprave neki specijali koji će posvetiti pažnju delima određenih autora (ne njihovom celokupnom životu, jer za to služe obični članci već samo njihov finalni proizvod).

Antonio Gaudi

U prvom specijalu ćemo obraditi koga drugog do čoveka koji je već imao članak, koji je ujedno i najveći arhitekta koji je ikada stvarao, a to je Antonio Gaudi. Članak posvećen njegovom životu je bio Gaudi od Barselone.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Marko Burazor

Buki blog

, , , , , , , , , ,

7 komentara

Gaudi od Barselone

Asocijacija na Barselonu sad bi verovatno bila prvo fudbalski klub, zatim Mesi,pa  košarkaški klub Barselona, ali osoba koja će večno živeti uklesana u temelje grada i koja predstavlja  sinonim za Barselonu  je Antonio Gaudi.

Ovaj članak će bit posvećen jednom od najvećih arhitekata svih vremena  koji je od Barselone napravio da bude grad koji bi svako na ovom svetu posetio i osetio bar na minut njenu punu draž.

Priča o Gaudiju počinje davne 1852 godine u gradiću Reus u blizini Taragone u Kataloniji.  Kao najmlađe od petoro dece bio je i najkrhkijeg zdravlja i od malena je bolovao od razanih bolesti, a po najviše od reume. Prepisivane su mu dijete i ogranićeno kretanje, često su ga po selu sretali kako jaše magarca. Bolesti su ga odvukle od društva i poprilično ga izolovale i okrenule prirodi i spoznaji sveta oko sebe.

Grnčarska tradicija u porodici usmerila je njegov talenat u pravcu direktne realizacije forme u prostoru bez pravljenja nekih posebnih  prethodnih nacrta i planova.

Školovao se na Višoj tehnikoj školi arhitekture u Barseloni. Pošto nije živeo u izobilju i često imao problem sa novcem , zaposlio se kao tehnički crtač i ponekad kao i dizajner enterijera. Kako se pokazao mnogo boljim nego što je od njega očekivano, dvojca arhitekata koji su mu bili poslodavci su ga angažovali na različitim projektima i što je najvažnije da li mu priliku da radi (što u današnje vreme nije slučaj).

Diplomirao je u 26-oj godini i počinje da radi uglavnom kao dizajner enterijera i dekorater. Jedna od vitrina koju je dizajnirao za poznato obdanište, Kasa Kornelja (katal. Casa Cornellà) u Barseloni, biva izabrana za Univerzalnu izložbu u Parizu, 1878. Godine. Taj čin postaje prelomna tačka  u profesionalnom i privatnom životu mladog Gaudija. Eusebi Guelj, jedan od uvaženih poslovnih ljudi tekstilne industrije u Kataloniji, bio je impresioniran elegancijom i modernim stilom te vitrine, te je postao Gaudijev glavni klijent i mecena, po kome će kasnije dobiti ime i Park Guelj.

Najvažnije delo iz ranijeg stvaralaštva tačnije po završetku fakulteta biva Gradski trg u Barseloni koji biva ukrašen fontanama i raznim ukrasima po kojima ostaje poznat za navek vekova.

U periodu 1878-1882 god. Gaudi radi u gradiću Matarou, 30 km udaljenom od Barselone, gde je živela njegova jedina ljubav za koju se znalo. Po njegovom projektu tu je četiri godine trajala gradnja fabričke radničke kantine (da je pravio i šupu  kad je ljubav u pitanju on bi se našao tu).

U međuvremenu ga unajmljuje  Manela Visensa da mu projektuje kuću I tu stvara  poznatu Kuću Visens. Uporedo sa radom na kuci Visens 1878 započinje rad na Hramu Sagrada Familia . Početak rada na kući Visens smatra se početkom modernizma, poznatog i kao Art Nuovo!

Njegovo umetniki opus  se razvijao u dve faze. U prvoj fazi mnogo ga je zanimala mavarska umetnost, prevashodno zbog njene dekorativnosti, a potom ga je privlačila Gotička umetnost zbog kamenih skulptura.

Iako po obrazovanju arhitekta, Gaudi nije stvarao i projektovao samo zgrade, kako bi se to možda moglo pomisliti. Kad šetate Barselonom danas možete prema Gaudijevim skicama i projektima naći ulične lampe, vrtove, kuće, crkve, manastire i, do danas nedovršenu, katedralu Sagrada Familia (što na španskom znači Sveta porodica). Ne sme se izostaviti da je Gaudi bio veoma blizak Katoličkoj crkvi.

U kućama koje su građene po njegovim projektima i idejama, mogu se naći komadi nameštaja nesvakidašnjeg izgleda, na zidovima i plafonima lepi i interesantni ukrasi od stakla, drveta, mozaika, kao i kamini, stepeništa i vrata veoma neobičnih oblika.

U svoja dela, Gaudi je utkao prizore i detalje umetnosti  raznih naroda , ali i likove mitoloških priča  drevnih civilizacija. Dozvolio je  mašti da postane stvarnost kroz  jedinstvena umetnička dela koja je stvorio. Gaudijevi radovi podsećaju na prizore iz najuzbudljivijih i najmaštovitijih bajki.

U kasnijim godinama svog života nije se previše rasplinjavao već se posvetio radu na svom remek delu, katedrali Sagrada Familia koja I do dana današnjeg nije završena.

Najznacajniji radovi

• Kasa Visens (1878-1880)

• Palata Guelj (1885-1889)

• Terazijski koledz (1888-1890)

• Kasa Kalvet (1899-1904)

• Kasa Batlo (1905-1907)

• Kasa Mila (Pedrera) (1905-1907)

• Park Guelj (1900-1914)

• Sagrada Familija (1884-1926)

Mnogi njegovi radovi se nalaze u centru Barselone. Osam ih je UNESCO proglasio za svetsku bastinu. Ispod ćete videti galleriju njegovih dela koja su Barselonu načinili gradom koji mora da se poseti.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Godine 1926+te godine Antonija  gazi tramvaj i on usled neurednog i odrpanog izlgeda  biva prebačen u sirotinjsku bolnicu  (pošto niko nije prepoznao slavnog Katalonca) gde dva dana nakon  toga umire. Ožaljen od cele Barselone,gradske vlasti I ceo narod donose jednoglasnu odluku da se tramvaji povuku iz upotrebe u Barseloni.  Nema ih ni  dan danas.

Uz dozvolu Pape i državnih vlasti, sahranjen je u porti crkve Sagrada Familia, kojoj je posvetio poslednje 43 godine svog života.

Do sledećeg teksta!

Marko Burazor

, , ,

14 komentara

%d bloggers like this: