Arhiva za decembar 2010

Fotolandia vol.2

Fotolandia se pokazala kao veoma posećen članak i kao takav naravno da zaslužuje nastavak. Verovatno ste primetili da moja malenkost volim da pravi serijale od članaka i da ima ono vol.1,2,3  to mi je ostalo još od devedestih i kupovine kaseta pa kad se kupuju greatest hits neke grupe uvek obavezno ima vol.1 i vol.2 .. 🙂 Težim da sačuvam prave vrednosti hehe.

Ove slike su mi stvarno zanimljive, nadam se da su i vama. Slobodno prokomentarišite svaki članak jer stvarno bih voleo da čujem što više mišeljnja, predloga i sugestija!

Ajmo da pustimo slideshow sa slikama!

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Uživajte 🙂

Srećni novogodišnji praznici!!!!!!!!!!

Marko Burazor

Buki blog

Advertisements

, , ,

4 komentara

Ana Karenjina

Iako napisana pre čak 132 godine, „Ana Karenjina“ se smatra jednim od najvećih dela proze ikada napisanih.

Lav Tolstoj obuhvata teme Ane Karenjine već u prvoj rečenici: „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način“. Ana Karenjina je u suštini domaćinski roman. On prati živote običnih ruskih ljudi krajem XIX veka i prikazuje detaljno njihove poteškoce i želje. Roman je podeljen na dva dela, jedan je posvećen Konstantinu Ljevinu, a drugi glavnoj junakinji. Tu je i nekoliko poodica i ličnosti koje provejavaju oko centralnih likova, što pruza višeslojan pogled na sukobe i probleme sa kojima se suočava narod tog doba.

Tolstoj je Anu Karenjinu napisao 1877. To je bilo vreme u kojem su stavovi ruskog naroda počeli da se menjaju. Nakon Napoleonovih ratova, mnogi oficiri su se vratili sa liberalnim stavovima, koji su se potom proširili po narodu. Tolstoj oglašava svoje stavove kroz Ljevina, i mnogi reaguju protiv onoga sto je Tolstoj video kao odbacivanje religioznih i moralnih principa. U okviru romana, Tolstoj istražuje mnoge diskusije toga doba. Emancipaciona reforma iz 1861., koja je donela ukidanje kmetstva, pominje se kroz ceo roman, kao i prava žena, obrazovanje seljaka, izbori, otovreni sudovi i, pred kraj romana, rusko-turski rat. Tolstoj nikad ne pruža samo jednostran pogled; on dozvoljava da njegovi likovi izražavaju mnogo oprečnih mišljenja. Njegov glas se, medjutim, uvek čuje preko Ljevina.

Ljevin je običan čovek koji trazi sreću i ispunjenje u životu. On ne čini ništa radikalno u potrazi za ovim stvarima, on jednostavno traži da njegova ljubav prema Kiti bude uzvraćena i da stvori zaostavštinu zbog koje će ga deca poštovati. Za Ljevina se kaže da je portret Tolstoja. Postoji mnogo biografskih poklapanja u romanu, posebno u njegovom odnosu sa suprugom, način na koji je zaprosio i neki detalji na venčanju, su isti kao kod Tolstoja. Ljevin ima mnogo napada nesigurnosti i sumnje kroz roman, a to se desavalo i Tolstoju. Iako je srećan u svom braku i porodici, Ljevin oseća da to mozda nije dovoljno. Pretrpeće krizu vere, toliko jaku, da će izazvati njegov potpuni raspad.

Drugi centralni karakter je, naravno, Ana sama. Na početku romana, ona je poštovana od strane svih oko nje, zanosno je lepa i često joj se obraćaju za savete i pomoc. Njen savršeni zivot počinje polako da se ruši oko nje sa pojavom zagonetnog grofa Vronskog. Privlacnost izmedju njih je trenutna i sveobuhvatna. Oni započinju aferu i malo pomalo životi koje su nekada imali im klize iz prstiju dok društvo pocinje da ih izbegava, a oni bivaju primorani da se kriju. Čak i njihov zajednički zivot nije oslobođjen muka. Ljubav koju imaju jedno za drugo je gotovo previše jaka za podneti. Ana se ne oseca bezbedno u toj situaciji i uvek očekuje da se sve raspadne. Ona ne dozvoljava sebi da bude srecna, tako da joj ljubav koja je činila zivom u pocetku, takodje donosi i samouništenje.

Iako je Tolstoj imao čvrste stavove o zlu preljube, Ana nije predstavljena kao grešnica. Čitalac saoseća sa njom i njenim stradanjima, pa joj oprašta njene indiskretnosti. Njen muž, koji bi trebalo da bude moralno čvrst, koristi svoju religioznost sa zaglušujućom energijom, što ga otudjuje i od Ane i od čitaoca. Jasno je, iz činjenice da Ani nikada nije dozvoljeno da uživa u svojoj nezakonitoj ljubavi, da Tolstoj ne odobrava njene postupke, ali u isto vreme on saoseća sa njenim unutrašnjim trvenjima i tako omogućuje čitaocu da učini isto to.

Tolstojev epski roman od 800 stranica zaista pokriva svaki aspekt porodičnog života. Svaki pogled omogućuje čitaocu da stvori kolaž slika i emocija, koje zajedno stvaraju sliku, koja je važila tada, jednako kao i danas. U prvoj rečenici Tolstoj primećuje da je „svaka nesrećna porodica nesrećna na svoj nacin“, ali do kraja romana je jasno da su svi slični u svojoj zelji za zadovoljstvom i porodičnim ispunjenjem.

Srecni praznici i uživajte, a nakon Nove godine-Lovac u raži 🙂

Iva Burazor

, , ,

1 komentar

Eeee dobri stari crtani u 7 i 15! vol.2

Pošto se ovaj članak veoma dobro primio među čitaocima i prijateljima ovog Bloga, moramo da nastavimo i sa drugim delom gde ćete moći da odgledate još koji crtani  koji nam je obeležio detinjstvo. Nove generacije će pak moći da uživaju u pravom crtanom filmu. Ajd da ne dužim puno.

Tom i Džeri – Stari dobri mačak

Prasići igraju polku – tri praseta i vuk

Pera Detlić – Malo drugačija Crvenkapa

Pink Panter i dragulj

Vuk Vučko – Klopu ili Život

Šilja – Lov na Tigrove

Uzdravlje!!!

Marko Burazor

Buki blog

, ,

5 komentara

Top 5 filmova za izbegavanje

Do sad je većin članaka obrađivala pozitivnu stranu filma. Nikako da navedemo neke filmove koji nam se nisu svideli. Došao je red na takav  članak. Malo hejtovanja nije na odmet, naravno!

Moram da dam jednu napomenu da su ovde samo filmovi koje sam lično gledao tako da možda ima i gorih ali sajt IMDB je uvek dobar filter da li je neki film dobar ili ne, jer tu ipak glasaju ljudi koji su gledali film. Moj kriterijum je subjektivan, neki se vama film svideo i naravno svako ima pravo na svoje mišljenje. I još nešto ovde je Top 5 filmova koje sam gledao 2010 godine za koje smatram da ne treba gledati. Pa da krenemo od posednjeg mesta.

5. Brooklyn’s Finest

Predstavlja remek delo ovogodišnje Sinemanije za po meni glupo izabrani film. Režiser Training day-a čovek koji je po meni tim filmo iscrpeo svu tematiku vezano za policajce i gangster u crnačkim getoima. Ovaj film prati radnju tri lika koji se nekom koincidencijom susreću u priči na kraju. Sve je to ok i kako su oni odigrali, ali koja je poenta filma. Aman, šta je pisac hteo da kaže, jer radnja i sve je, glupo.

4.Stone


Svaki čovek ponekad ima loše izbore ili izabere neki odevni predmet koji mu kad dođe kući ne odgovara ili ne znam ni ja šta. Tako i glumci imaju po koji loši izbor. Kad čujete glumačku ekipu koja igra u filmu, vi pomislite ovo je ekstra film jer ne bi oni prihvatili neki bezveze scenario. Robert De Niro, Edvard Norton i Mila Jovović. Radnja smeštena u zatvor gde Robert De Niro je službenik za uslovnu koji treba da proceni da li je zatvorenik  Stone (Edvard Norton) rehabilitovan za puštanje na slobodu.  Dok  žena  Stone-a , naše gore list Mila, zavodi De Nira kako bi njenog muža pustio iz zatvora. Verujte ovo sve zanimljivije zvuči nego što to zaista jeste u filmu. Film je statičan, dosadan, sa dosadnim rečenicama, bez neke radnje, sa sporim događajima.

3.Grown ups


E moji komičari. Adam Sendler, Dejvid Spejd, Kris Rok i ekipa su mislili da je dovoljno da se okupe u jednom filmu i da film bude smešan. I mi gledamo kako se oni druže za vikend,  a nisu se videli desetine godina. Tra la la , američka kvazi komedija koja me nešto i nije zasmejala. Možda sam očekivao više, ali film stvarno ne zaslužuje sat i po vašeg vremena.

2. Night at Museum 2

Dokaz komercijalnog Holivuda i glad za parama predstavljena je u ovom  filmu. Ovo je možda jedan od najgorih komercijalnih filmova Ben Stilera,( koji ume da bude smešan)koje je on ikad snimio. Dokaz da je drugi uglavnom gori od prvog dela, naravno izuzci postoje. Radnja filma je slična kao u prvom, jurnjava po muzeju, hiljade likova iz istorije, mogo buke…Kako bi rekao Šekspir: “Mnogo buke ni oko čega“.

1.Eat  Pray Love


The winner is  Eat Pray Love!!! Ovo je stvarno jedan od po meni najgorih filmova koje je možda kinematografija videla. Znam da se nekim pripadnicama lepšeg pola ovaj film sviđa. Uglavnom osobe kojima se sviđa ovaj film su pod uticajem knjige, koja možda i nije toliko loša kako kažu oni koji su čitali, ali film je kriminalan.

Mene je moja lepša polovina nagovarala da odemo do bioskopa,  iskreno imao sam volju jer je trailer stvarno moćno izgledao. Naravno postoji ono ali, usled odlaganja odlaska u bioskop izašao je film na netu 🙂 Seli smo da ga gledamo i u trinaestom minutu moja draga meni kaže magičnnu rečenicu: “Ajde ubrzaj malo“. Tako da smo odgledali film sa ubrzavanjima jer toliko gluposti na jednom mestu je teško bilo podneti. Мožda je to priča za ove preko bare koja pije vodu, a i kod njih nije nešto se napila vode sa ocenom 5.1 na IMDB (Sve ispod 7 je loše). Ovde to i ne previše.

Priča o ženi koja ide na putovanje da pronađe sebe čitajte u zagradi besna oda para i života pa ide da pronađe ne zna ni ona šta. Ukratko ide u Italiju da jede, mogla je jednostavno da ode u italijanski restoran, ide u Indiju da meditira u tuđoj religiji i da čisti toalete, a mogla je da očisti prvo svoj kod kuće recimo, i ide na Bali da svrati  kod onog njenog vudu vrača tačnije da nađe ljubav, sve to kad pomešamo sa očajnom glumom najizvikanije glumice (Džulija Roberts) dobijemo ispod prosečan film sa lepim predelima, na momente solidnom muzikom i pričom i glumom koja bi dosadom ubila i slona.

 

Možda sam malo više hejtovao, ali inspiracija je čudo:)

Uzdravlje

Marko Burazor

Buki blog

, , , , ,

4 komentara

%d bloggers like this: