Filmska klasika #3

Šta je ono što razlikuje filmove za sva vremena od onih recimo običnih filmova. Filmu za sva vremena prilazite na način da jedva čekate da ga odgledate iako ste ga gledali stotinu puta, dok običan film ćete možda gledati sutra. Nova tri filma po izboru Buki bloga su…

Zelena Milja

Zelena milja predstavlja film koji je bar mene ostavio bez daha. Kombinacija koja je film Bekstvo iz Šošenka uvrstila među najbolje filmove svih vremena, rame uz rame sa Kumom, pojavljuje se i u ovom filmu. Režiju radi Frenk Darabont dok se uzima za štivo po kojem se film  delo najprodavanijeg pisca svih vremena Stivena Kinga.

Radnja filma se dešava u zatvoru (još jedna sličnost sa Bekstvom iz Šošenka) tačnije delu zatvora koji se zove Zelena milja, sekcija zatvora za zatvorenike koji čekaju pogubljenje. Prethodno priču priča jedan čičica svojoj drugarici u staračkom domu, kad čuje jednu određenu pesmu koja ga podseti na period kada je primio zatvorenika Džona Kofija koji će im svima promeniti živote i podsetiti da Bog postoji i da je on jedna od njegovih kreacija.

Glavni događaji su vezani za odnos Toma Henksa i tog novog zatvorenika, koji svojim darom od Boga je svima njima promenio živote na bolje. Verujte stvarno je teško prepričati ovaj film, pokušavam ali mi ne ide, jer ovo mora da se odgleda da bi se shvatilo…ne zamerite mi 🙂

Režiser: Frenk Darabont

Glumci: Tom Henks, Majkl Klerk Dankan

Po kratkoj priči Stivena Kinga

Ocena na IMDB: 8.4

Casino

Kad vidite da u filmu glumi  Robert De Niro, a da je režiser Martin Skorseze..to sigurno nije loš film, pogotovu kad se radi o uhodanom tandemu koji sa meni dragim Džo Pešijem čini trio koji je izneo dosta filmova zajedno. Samo ću pomenuti da su zajedno radili Dobre momke i Razjarenog Bika pre ovog filma.

Film govori o Zlatnom dobu Vegasa iz 70-ih i 80-ih godina dvadesetog veka i ulozi mafije. Glavni akter u ovom  filmu je Sem Rotestin (Robert De Niro) čovek koji je zadužen da zarađuje pare za mafiju. Njemu oni daju na upravljanje Casino Tandžir kojeg on vodi do neslućenih visina. Ali ima ona izreka, ko visoko leti nisko pada. E pa to je počelo da se dešava mafiji u Vegasu, kad država umeša prste. Kao neko ko je više čovek zadužen za vođenje poslova nego što je u samoj mafiji i Semu se dešavaju padovi u životu, ženi se ženom pogrešnom po njega, najbolji drugar i partner koji je u mafiji postaje mali problem koji će sve više postajati krupan problem, država mu diše za vrat, a pri tom Casino sam zahteva posebnu negu.

Ovako napisano deluje sve jednostavno, ali da bi shvatili jačinu ovog filma morate ga pogledati. Mozda nam se ukusi razlikuju ali vecina ljudi na IMDB sajtu koji je po meni jedini relevantan jer smrtnici kao vi i ja ocenjuju filmove, je ocenilo ovaj film sa veoma visokom ocenom.

Režiser: Martin Skorseze

Glumci: Robert De Niro, Šeron Stoun, Džoe Peši

Po knjizi Nikolasa Pileđija

Ocena na IMDB: 8.2

Istrebljivač( Blade runner)

Skoro sam čuo na televiziji da je u Americi u izboru filmskih novinara i radnika, Istrebljivač proglašen najboljim filmom žanra naučno fantastika. Ovo remek delo Ridli Skota govori o istreblivaču Dekartu koji treba da uhvati i eliminiše 6 replikanta (robota koji imaju sve osobine ljudi) koji su došli na zemlju kako bi pronašli svog tvorca. U međuvremenu se Dekart istrebljivač zaljubljuje u jednog replikanta kojeg je tvorac specijalno dizajnirao da mu služi u njegovoj kompaniji Tajrel.

Ljudskost je centralna tema ovog filma gde u jednom momentu replikanti imaju mnogo više ljudskosti nego pravi ljudi. Ljudskost i doživljavanje iste je glavna filozofska misao koja prožima ceo film. Interpretacija ovog filma je različita, nekome se možda neće svideti ovaj film, nekom će biti suviše mračan, ali većini će verovatno da bude najjači film koji su gledali. Meni je  kraj filma jedan od najboljih završetaka ikada, a sad vi vidite koji ga niste gledali da li ćete ga gledati ili ne, na vama je odluka.

Režiser: Ridli Skot

Glumci: Harison Ford, Šin Jang, Rutger Hauer

Prema noveli Filip K. Dika

Ocena na IMDB: 8.3

 

Marko Burazor

Buki blog

Fotolandia vol.9

Fotolandia, serijal o konceptualnoj fotografiji je dobio svoj deveti nastavak. Šta reći drugo nego uživajte, pijuckajte sokić i kaficu i opustite se 🙂

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Marko Burazor

Buki blog

Antologija poezije #3

Ove noći

Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Napisati na primer: „Noć je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini“.
Noćni vetar kruži nebom i peva.
Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Voleo sam je, a katkad je i ona mene volela.
U noćima, kao ova, držao sam je u svom naručju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomične oči.
Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Pomisao da je nema. Osećaj da sam je izgubio.
Slušati beskrajnu noć, bez nje još beskrajniju.
I stih pada na dušu kao rosa na livadu.
Nije važno što je moja ljubav nije mogla zadržati.
Noć je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.U daljini netko peva. U daljini.
Moja je duša nespokojna što ju je izgubila.
Kao da je želi približiti moj je pogled traži.
Moje srce je traži, a ona nije uz mene.
Ista noć odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo više isti.
Više je ne volim, zaista, a možda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u noćima, kao ova, držao u svom naručju,
moja je duša nespokojna što ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pišem.

Pablo Neruda (12.7.1904-23.9. 1973 )

Vladimir Burazor

Buki blog

Pablo Pikaso

Pablo Pikaso

Evo nas u još jednom blockbuster članku i sa jednim blockbaster slikarom. Kad se kaže likovna umetnost mnogi pomisle momentalno na Pikasa. Kad čovek zna onda zna hehe. Vreme provedeno na ovom blogu možete da provedete, pijuckajući kafu i čitajući o ovom velikom slikaru, možete i da pustite muziku da užitak bude još bolji.

Pablo Ruiz Pikaso (šp. Pablo Ruiz Picasso, Malaga, 1881-1973), bio je svestrani španski umetnik, jedan od najvećih slikara, vajara, crtača i grafičara 20-og veka. Uz Žorža Braka jedan je od osnivača pravca kubizam. Pablo Pikaso je bio sin Hozea Ruiza Blanka, profesora crtanja, i Marije Pikaso Lopez. Njegovo neuobičajeno interesovanje za crtež je počeo vrlo rano, negde u 10-oj godini, kada je postao učenik svog oca u Korunji, gde se porodica premestila 1891. godine. Od tog momenta njegov talenat i interesovanje za eksperimentisanje i razvijanje sopstvenog likovnog izraza, pomaže mu da vrlo brzo prevaziđe umetničke sposobnosti svoga oca. U Korunji, Pikasov otac je odlučio da podredi svoje umetničke ambicije sinu, dovodeći mu modele (tako otac ulaže u sina :)) i podržavajući ga u ostvarenju njegove prve izložbe kada je imao samo 13 godina.

Porodica Ruiz-Pikaso se seli u Barselonu 1895 godine se Pablo upisuje u Ljoču (kat. La Llotja), lokalnu umetničku akademiju, gde je njegov otac već dobio posao kao profesor crtanja. Svi u porodici su se složili da Pablo može da postane akademski slikar, a 1897. godine, njegova slava u Španiji je išla u prilog očekivanjima, pošto je te godine njegova slika Nauka i milosrđe za koju je njegov otac bio model doktora, dobila počasnu nagradu u Madridu na izložbi Kraljevske akademije San Fernando.

Nauka i milosrđe

Španski glavni grad je bio očigledno sledeća stanica za mladog Pikasa, gde bi mogao da stekne priznanje i ispuni očekivanja svojih roditelja (za koja mi možemo samo da pretpostavimo koja su ). Pablo Ruiz odlazi za Madrid i upisuje se u Kraljevsku akademiju San Fernando, jeseni 1897. godine. Ali ubrzo ocenjuje nastavu na Akademiji ispod očekivanog nivoa (ako ste čitali članak Salvador Dali sve vam je jasno) i troši vreme na crtanje i slikanje svakodnevnice koja ga okružuje: kafića, ulica, burdela, itd.  Bez obzira na izuzetan talenat koji je posedovao, Pablo Pikaso nije uspeo da završi Akademiju. Ubrzo je došao u sukob sa profesorima koji su zahtevali da se uklopi u šablon likovnog obrazovanja, koji je Pikaso već u najranijoj mladosti odbijao. Pošto nije pristao da odbaci svoj modernistički pristup slikarstvu, sa Akademije biva bukvalno oteran.

Goja je bio umetnik čija dela je Pikaso naročito kopirao u Pradu 1898. godine (portret toreadora Pepea Ila i crteže za jednu od grafika iz Gojine serije Kaprici). U Barseloni, gde je pohađao školu, kao i u Madridu, gde je bio svakodnevni posetilac muzeja Prado, ispitivao je sve u vezi sa slikarstvom, a sanjao je i o Parizu, gde napokon stiže u oktobru 1900. godine ( da li ima potrebe napominjati sličnost sa Dalijem).

U istoriji slikarstva malo je “državnih udara” koji se mogu meriti s onim što ga je Pablo Pikaso ostvario 1907. godine, kada je svojim zapanjenim prijateljima pokazao “Gospođice iz Avinjona“, sliku na kojoj je svet predstavio kao u razbijenom ogledalu. Pikaso je bio pokretač i inspirator slikarskih smerova kao što su kubizam i sugestivni ekspresionizam koji predstavljaju pravi revolucionarni prevrat u modernoj likovnoj umetnosti.

Gospođice iz Avinjona

Ni u Francuskoj mu nisu cvetale ruže. Ogromnu energiju ulaže u rad. Poznato je da je stotine njegovih crteža završilo u vatri, jer nije imao čime da se ogreje u hladnim danima. Ovaj težak period ga je naučio da osim talenta mora da savlada i marketinške veštine, te da plasira sebe i svoju umetnost kako bi preživeo. Pikaso je bio jedan od retkih slikara tog vremena koji je uspeo da se obogati za života. To je ostvario jer se prilagodio okruženju i zato što je imao svest da tržište zahteva stalne promene. Njegov život nije bio lak, ali je uspeo da dosegne svetsku slavu. U tome mu je pomogla i “Gernika”, jedna od najčuvenijih slika 20. veka. Ne samo zbog toga što je izuzetno likovno delo, već što je u njoj prikazan izrazit lični stav protiv fašističke vlade generala Franka. Ovo njegovo najčuvenije delo, ogromnog formata, svojevrsna je metafora zla i stradanja nedužnih. Psiholozi su, baveći se analizom ovog dela, tvrdili da ga je mogla naslikati jedino osoba poremećene psihe.

Plavi i ružičasti period

Plavi period poceo je remek-delom „Sećanje-Sahrana Kazagemasa.“ Prijatelj Kazagemas ubio se u jednom pariskom baru zbog neuzvraćene ljubavi. U medjuvremenu Pikaso je pokušao da se,uz pomoć umetnosti,pomiri s´ gubitkom prijatelja. O tome svedoče reči samog Pikasa:“Počeo sam da slikam plavom, kada sam shvatio da je Kazagemas umro.“ Plavi je period, dakle,bio direktna posledica prijateljeve smrti. Tada su nastale tri skice za sliku prijatelja na odru, koje će dugo biti jedine slike svetlih,sjajnih boja. Ubrzo poslije nastanka ovih crteža Pikaso počinje sa skicama za sliku Sahrana Kazagemasa. Prikazana sahrana dostojna je sveca iako je prizor pre svetovan, čak ateističan. Susret sa smrću bio je odlučujući preokret u njegovom zivotu: svim slikama Plavog peroida provejavaće nenametljivo prisustvo smrti. Izbor tema objašnjava zašto je upotrebljavao dominantnu plavu gamu. Izgleda da je ta boja odgovarala izražavanju njegove tuge i bola. Koristio je i u toku naredne četiri godine, a slike su postojale sve vise monohromne. Kasnije slike pokazuju samo malo akcenta zelene ili crvene.

Sećanje-sahrana Kazagemasa

Pronašao je svoj sopstveni stil…

Plava boja postala je prvi i nepogrešivi zaštitnik njegove umetnosti.

U tom periodu nastaju slike:

-Život

-Tragedija

-Brod Besernica

-Devojka sa gavranom (prelaz sa plavog na ružičasti period)

-Žongleri

U plavom periodu usamljenost figura odražena je u glatkoći poteza i boja,pa ih je činila nestvarnim. Lakim potezima naneta boja slici daje prefinjenost.

Godine 1905. kada je zavrsen Plavi period slike gube notu usamljenosti i izolacije.

Takva je slika „Devojka u spavaćici,“koja odiše samouverenošću. Dakle, granična linija izmedju plavog i ružičastog perioda bila je jasna!

Slike iz ružičastog perioda:

-Devojka u spavaćici

-Porodica akrobata

-Dečak vodi konja

-Toaleta

Devojka u spavaćici

Kubizam

Ružičasti period prethodio je kubizmu. Pikasova pobuna donela je promenu u razumevanju samog sebe, što se vidi u razlikama izmedju dva autoportreta. „Autoportret sa paletom“ nastao je 1906. a „Autoportret“ 1907. godine. Prvi je prikazivao mladjeg, a ovaj drugi-starijeg,zrelijeg, drugog Pikasa. Istovremeno je eksperimentisao na skicama za sliku „Gospodjice iz Avinjona.“ Nije se promenio samo način slikanja, već i njegova samospoznaja. Pikaso se bunio protiv celokupne zapadnoevropske umetnosti,počevši od rane renesanse. Pa ipak slika nije nastala ni iz čega. Izučavao je iberijsku i afričku skulpturu, koje su imale takve arhaične oblike, koje je na kraju, opet, radikalno deformisao. I pre Pikasa  umetnici su pokazivali interes za „primitivno“ ali ga nikad nisu upotrebili iskreno i slobodno kao i on.

Autoportret iz 1907

Stvorio je pravila koja su uskoro svi počeli koristiti u svojim radovima. I kubizam je bio rodjen.

U proleće 1909. u Orta de Ebro, Pikaso se povlači da bi naslikao portret Frenan „Žena sa kruškama.“

Žena sa kruškama

Taj period bio je najplodniji u njegovom životu. U kubizmu sav je akcenat na apstrakciji. Čak i portret Ambroaza Volara je gemotrizovan, pa nam jako malo govori o izgledu same osobe. Narednih godina Pikaso će sve više razarati oblike predmeta. Iznad svega se usredsredio na lako prepoznatljive predmete iz svog ateljea, koji su već bili geometrijski definisani.

Svaki predmet je bio prepoznatljiv, čak i kada mu je menjao proporcije i razbijao oblik. Mali korak ga je delio od ovakve  upotrebe fragmenata do kolaža. U delu „Gitara“ upotrebio je komade zidnih tapeta, novina i obojenog papira, kao gotove sastojke, fiksirane za površinu platna, pa je onda preko njih radio ugljenom,olovkom i vodenim bojama.

Gitara

Remek-dela ovog perioda još su:

-Lula, Boca i Kockica

-Mrtva priroda sa gitarom

-Arleki

Pikaso se ženio dva puta, a u njegovoj biografiji bilo je zaista mnogo žena. Imao je četvoro dece. Poslednje dete, Paloma, bila je rođena kada je on imao 68 godina. Nepopravljivog ženskaroša žene su napuštale slomljenog srca, nakon što bi jednu ljubavnicu zamenio drugom. Za njega se znalo da je bio beskrupulozan prema ženama, a one su ga ipak obožavale. Fernanda Olivije bila je Pikasova prva ljubav, sa njom je bio tokom svog ružičastog perioda i na početku kubizma. Nakon što ju je upoznao, umetnik je pokazao značajnu promenu u slikarskom stilu. Veruje se da je njen uticaj bio očigledan na većini tadašnjih ženskih aktova. Olga Hohlova bila je ruska balerina koju je upoznao 1914. godine i sa kojom se venčao. Imali su sina Paula i on je zajedno sa Olgom tema mnogih Pikasovih slika tokom dvadesetih godina. Kada im je brak zapao u krizu, Pikaso je stvarao manje trodimenzionalne forme nasilnog stila i kolorita. Rastali su se 1935, ali su formalno ostali u braku sve do Olgine smrti 1955. godine, jer je francuski zakon nalagao podelu imovine u slučaju razvoda, što je za Pikasa bilo nedopustivo. Posle raskida Olga je doživela nervni slom, i nastavila je da proganja Pikasa i njegove ljubavnice. Mari-Terez Volter bila je Pikasova ljubavnica i model, koju je upoznao 1927. kada je imala 17 godina. Rodila mu je ćerku Maju 1935. Nije nikada postala njegova supruga, iako je to jako želela. Obesila se 1977. godine, četiri godine posle njegove smrti.

Gernika

Dora Mar, ili Teodora Marković, bila je srpskog porekla, ali je odrasla je u Argentini. Pikaso ju je upoznao 1936. godine preko Pola Elijara. Bila mu je ljubavnica sedam godina, tokom kojih je Pikaso naslikao jedno od svojih najpoznatijih dela – “Gerniku”. Dorine crte lica nalaze se na slici. Ona je bila depresivna, jer je bila sterilna, a Pikaso ju je na slikama najčešće prikazivao uplakanu. Palomina majka bila je Fransoaz Žilo. Upoznala je Pikasa 1944. godine. Njoj je bila 21. a njemu 61. godina. Rodila mu je i sina Kloda. Ostaće upamćena kao jedina koja je napustila umetnika 1953. godine, navodno zbog njegovog nasilničkog ponašanja i brojnih preljuba. Bio je to veoma težak udarac za Pikasa. Žaklin Rok upoznala je Pikasa u fabrici grnčarije u koju je često navraćao. Živela je sa njim dvadeset godina, sve do njegove smrti. Pikaso se oženio njom „iz inata” Fransoaz. Žaklin mu je bila poslednja ljubavnica, muza i sekretarica, do te mere ljubomorna da nije dozvolila Palomi i Klodu da prisustvuju očevoj sahrani.

Umro je 1973. u 91. godini života kada mu je otkazalo srce za vreme gripa. Pikaso je sahranjen u zamku Vovnarg, pored kamenih stepenica koje vode na terasu sa koje je satima znao da uživa u „prizoru Sezanovih slika”.

Pikaso je napravio preko 6000 slika, skulptura i crteža. Njegove slike danas vrede milione.

Marko Burazor

Buki blog