Pablo Pikaso

Pablo Pikaso

Evo nas u još jednom blockbuster članku i sa jednim blockbaster slikarom. Kad se kaže likovna umetnost mnogi pomisle momentalno na Pikasa. Kad čovek zna onda zna hehe. Vreme provedeno na ovom blogu možete da provedete, pijuckajući kafu i čitajući o ovom velikom slikaru, možete i da pustite muziku da užitak bude još bolji.

Pablo Ruiz Pikaso (šp. Pablo Ruiz Picasso, Malaga, 1881-1973), bio je svestrani španski umetnik, jedan od najvećih slikara, vajara, crtača i grafičara 20-og veka. Uz Žorža Braka jedan je od osnivača pravca kubizam. Pablo Pikaso je bio sin Hozea Ruiza Blanka, profesora crtanja, i Marije Pikaso Lopez. Njegovo neuobičajeno interesovanje za crtež je počeo vrlo rano, negde u 10-oj godini, kada je postao učenik svog oca u Korunji, gde se porodica premestila 1891. godine. Od tog momenta njegov talenat i interesovanje za eksperimentisanje i razvijanje sopstvenog likovnog izraza, pomaže mu da vrlo brzo prevaziđe umetničke sposobnosti svoga oca. U Korunji, Pikasov otac je odlučio da podredi svoje umetničke ambicije sinu, dovodeći mu modele (tako otac ulaže u sina :)) i podržavajući ga u ostvarenju njegove prve izložbe kada je imao samo 13 godina.

Porodica Ruiz-Pikaso se seli u Barselonu 1895 godine se Pablo upisuje u Ljoču (kat. La Llotja), lokalnu umetničku akademiju, gde je njegov otac već dobio posao kao profesor crtanja. Svi u porodici su se složili da Pablo može da postane akademski slikar, a 1897. godine, njegova slava u Španiji je išla u prilog očekivanjima, pošto je te godine njegova slika Nauka i milosrđe za koju je njegov otac bio model doktora, dobila počasnu nagradu u Madridu na izložbi Kraljevske akademije San Fernando.

Nauka i milosrđe

Španski glavni grad je bio očigledno sledeća stanica za mladog Pikasa, gde bi mogao da stekne priznanje i ispuni očekivanja svojih roditelja (za koja mi možemo samo da pretpostavimo koja su ). Pablo Ruiz odlazi za Madrid i upisuje se u Kraljevsku akademiju San Fernando, jeseni 1897. godine. Ali ubrzo ocenjuje nastavu na Akademiji ispod očekivanog nivoa (ako ste čitali članak Salvador Dali sve vam je jasno) i troši vreme na crtanje i slikanje svakodnevnice koja ga okružuje: kafića, ulica, burdela, itd.  Bez obzira na izuzetan talenat koji je posedovao, Pablo Pikaso nije uspeo da završi Akademiju. Ubrzo je došao u sukob sa profesorima koji su zahtevali da se uklopi u šablon likovnog obrazovanja, koji je Pikaso već u najranijoj mladosti odbijao. Pošto nije pristao da odbaci svoj modernistički pristup slikarstvu, sa Akademije biva bukvalno oteran.

Goja je bio umetnik čija dela je Pikaso naročito kopirao u Pradu 1898. godine (portret toreadora Pepea Ila i crteže za jednu od grafika iz Gojine serije Kaprici). U Barseloni, gde je pohađao školu, kao i u Madridu, gde je bio svakodnevni posetilac muzeja Prado, ispitivao je sve u vezi sa slikarstvom, a sanjao je i o Parizu, gde napokon stiže u oktobru 1900. godine ( da li ima potrebe napominjati sličnost sa Dalijem).

U istoriji slikarstva malo je “državnih udara” koji se mogu meriti s onim što ga je Pablo Pikaso ostvario 1907. godine, kada je svojim zapanjenim prijateljima pokazao “Gospođice iz Avinjona“, sliku na kojoj je svet predstavio kao u razbijenom ogledalu. Pikaso je bio pokretač i inspirator slikarskih smerova kao što su kubizam i sugestivni ekspresionizam koji predstavljaju pravi revolucionarni prevrat u modernoj likovnoj umetnosti.

Gospođice iz Avinjona

Ni u Francuskoj mu nisu cvetale ruže. Ogromnu energiju ulaže u rad. Poznato je da je stotine njegovih crteža završilo u vatri, jer nije imao čime da se ogreje u hladnim danima. Ovaj težak period ga je naučio da osim talenta mora da savlada i marketinške veštine, te da plasira sebe i svoju umetnost kako bi preživeo. Pikaso je bio jedan od retkih slikara tog vremena koji je uspeo da se obogati za života. To je ostvario jer se prilagodio okruženju i zato što je imao svest da tržište zahteva stalne promene. Njegov život nije bio lak, ali je uspeo da dosegne svetsku slavu. U tome mu je pomogla i “Gernika”, jedna od najčuvenijih slika 20. veka. Ne samo zbog toga što je izuzetno likovno delo, već što je u njoj prikazan izrazit lični stav protiv fašističke vlade generala Franka. Ovo njegovo najčuvenije delo, ogromnog formata, svojevrsna je metafora zla i stradanja nedužnih. Psiholozi su, baveći se analizom ovog dela, tvrdili da ga je mogla naslikati jedino osoba poremećene psihe.

Plavi i ružičasti period

Plavi period poceo je remek-delom „Sećanje-Sahrana Kazagemasa.“ Prijatelj Kazagemas ubio se u jednom pariskom baru zbog neuzvraćene ljubavi. U medjuvremenu Pikaso je pokušao da se,uz pomoć umetnosti,pomiri s´ gubitkom prijatelja. O tome svedoče reči samog Pikasa:“Počeo sam da slikam plavom, kada sam shvatio da je Kazagemas umro.“ Plavi je period, dakle,bio direktna posledica prijateljeve smrti. Tada su nastale tri skice za sliku prijatelja na odru, koje će dugo biti jedine slike svetlih,sjajnih boja. Ubrzo poslije nastanka ovih crteža Pikaso počinje sa skicama za sliku Sahrana Kazagemasa. Prikazana sahrana dostojna je sveca iako je prizor pre svetovan, čak ateističan. Susret sa smrću bio je odlučujući preokret u njegovom zivotu: svim slikama Plavog peroida provejavaće nenametljivo prisustvo smrti. Izbor tema objašnjava zašto je upotrebljavao dominantnu plavu gamu. Izgleda da je ta boja odgovarala izražavanju njegove tuge i bola. Koristio je i u toku naredne četiri godine, a slike su postojale sve vise monohromne. Kasnije slike pokazuju samo malo akcenta zelene ili crvene.

Sećanje-sahrana Kazagemasa

Pronašao je svoj sopstveni stil…

Plava boja postala je prvi i nepogrešivi zaštitnik njegove umetnosti.

U tom periodu nastaju slike:

-Život

-Tragedija

-Brod Besernica

-Devojka sa gavranom (prelaz sa plavog na ružičasti period)

-Žongleri

U plavom periodu usamljenost figura odražena je u glatkoći poteza i boja,pa ih je činila nestvarnim. Lakim potezima naneta boja slici daje prefinjenost.

Godine 1905. kada je zavrsen Plavi period slike gube notu usamljenosti i izolacije.

Takva je slika „Devojka u spavaćici,“koja odiše samouverenošću. Dakle, granična linija izmedju plavog i ružičastog perioda bila je jasna!

Slike iz ružičastog perioda:

-Devojka u spavaćici

-Porodica akrobata

-Dečak vodi konja

-Toaleta

Devojka u spavaćici

Kubizam

Ružičasti period prethodio je kubizmu. Pikasova pobuna donela je promenu u razumevanju samog sebe, što se vidi u razlikama izmedju dva autoportreta. „Autoportret sa paletom“ nastao je 1906. a „Autoportret“ 1907. godine. Prvi je prikazivao mladjeg, a ovaj drugi-starijeg,zrelijeg, drugog Pikasa. Istovremeno je eksperimentisao na skicama za sliku „Gospodjice iz Avinjona.“ Nije se promenio samo način slikanja, već i njegova samospoznaja. Pikaso se bunio protiv celokupne zapadnoevropske umetnosti,počevši od rane renesanse. Pa ipak slika nije nastala ni iz čega. Izučavao je iberijsku i afričku skulpturu, koje su imale takve arhaične oblike, koje je na kraju, opet, radikalno deformisao. I pre Pikasa  umetnici su pokazivali interes za „primitivno“ ali ga nikad nisu upotrebili iskreno i slobodno kao i on.

Autoportret iz 1907

Stvorio je pravila koja su uskoro svi počeli koristiti u svojim radovima. I kubizam je bio rodjen.

U proleće 1909. u Orta de Ebro, Pikaso se povlači da bi naslikao portret Frenan „Žena sa kruškama.“

Žena sa kruškama

Taj period bio je najplodniji u njegovom životu. U kubizmu sav je akcenat na apstrakciji. Čak i portret Ambroaza Volara je gemotrizovan, pa nam jako malo govori o izgledu same osobe. Narednih godina Pikaso će sve više razarati oblike predmeta. Iznad svega se usredsredio na lako prepoznatljive predmete iz svog ateljea, koji su već bili geometrijski definisani.

Svaki predmet je bio prepoznatljiv, čak i kada mu je menjao proporcije i razbijao oblik. Mali korak ga je delio od ovakve  upotrebe fragmenata do kolaža. U delu „Gitara“ upotrebio je komade zidnih tapeta, novina i obojenog papira, kao gotove sastojke, fiksirane za površinu platna, pa je onda preko njih radio ugljenom,olovkom i vodenim bojama.

Gitara

Remek-dela ovog perioda još su:

-Lula, Boca i Kockica

-Mrtva priroda sa gitarom

-Arleki

Pikaso se ženio dva puta, a u njegovoj biografiji bilo je zaista mnogo žena. Imao je četvoro dece. Poslednje dete, Paloma, bila je rođena kada je on imao 68 godina. Nepopravljivog ženskaroša žene su napuštale slomljenog srca, nakon što bi jednu ljubavnicu zamenio drugom. Za njega se znalo da je bio beskrupulozan prema ženama, a one su ga ipak obožavale. Fernanda Olivije bila je Pikasova prva ljubav, sa njom je bio tokom svog ružičastog perioda i na početku kubizma. Nakon što ju je upoznao, umetnik je pokazao značajnu promenu u slikarskom stilu. Veruje se da je njen uticaj bio očigledan na većini tadašnjih ženskih aktova. Olga Hohlova bila je ruska balerina koju je upoznao 1914. godine i sa kojom se venčao. Imali su sina Paula i on je zajedno sa Olgom tema mnogih Pikasovih slika tokom dvadesetih godina. Kada im je brak zapao u krizu, Pikaso je stvarao manje trodimenzionalne forme nasilnog stila i kolorita. Rastali su se 1935, ali su formalno ostali u braku sve do Olgine smrti 1955. godine, jer je francuski zakon nalagao podelu imovine u slučaju razvoda, što je za Pikasa bilo nedopustivo. Posle raskida Olga je doživela nervni slom, i nastavila je da proganja Pikasa i njegove ljubavnice. Mari-Terez Volter bila je Pikasova ljubavnica i model, koju je upoznao 1927. kada je imala 17 godina. Rodila mu je ćerku Maju 1935. Nije nikada postala njegova supruga, iako je to jako želela. Obesila se 1977. godine, četiri godine posle njegove smrti.

Gernika

Dora Mar, ili Teodora Marković, bila je srpskog porekla, ali je odrasla je u Argentini. Pikaso ju je upoznao 1936. godine preko Pola Elijara. Bila mu je ljubavnica sedam godina, tokom kojih je Pikaso naslikao jedno od svojih najpoznatijih dela – “Gerniku”. Dorine crte lica nalaze se na slici. Ona je bila depresivna, jer je bila sterilna, a Pikaso ju je na slikama najčešće prikazivao uplakanu. Palomina majka bila je Fransoaz Žilo. Upoznala je Pikasa 1944. godine. Njoj je bila 21. a njemu 61. godina. Rodila mu je i sina Kloda. Ostaće upamćena kao jedina koja je napustila umetnika 1953. godine, navodno zbog njegovog nasilničkog ponašanja i brojnih preljuba. Bio je to veoma težak udarac za Pikasa. Žaklin Rok upoznala je Pikasa u fabrici grnčarije u koju je često navraćao. Živela je sa njim dvadeset godina, sve do njegove smrti. Pikaso se oženio njom „iz inata” Fransoaz. Žaklin mu je bila poslednja ljubavnica, muza i sekretarica, do te mere ljubomorna da nije dozvolila Palomi i Klodu da prisustvuju očevoj sahrani.

Umro je 1973. u 91. godini života kada mu je otkazalo srce za vreme gripa. Pikaso je sahranjen u zamku Vovnarg, pored kamenih stepenica koje vode na terasu sa koje je satima znao da uživa u „prizoru Sezanovih slika”.

Pikaso je napravio preko 6000 slika, skulptura i crteža. Njegove slike danas vrede milione.

Marko Burazor

Buki blog


, , , ,

  1. #1 od strane Art Ivstiniana Prima jul 24, 2011 - 7:00 pm

    Respect, Mada ne spadam u one što su ludi za Pikasom. Članak je više nego dobro urađen.

    • #2 od strane Marko - Buki blog jul 24, 2011 - 7:51 pm

      Znas kako Lugare, nisam ni ja nesto lud za Pikasom ,jer su svi oni bili ludi na neki nacin…ali da je covek vredeo vredeo je i to mu ne moze niko osporiti…svi ti umetnici su caknuti na neki svoj nacin…ali mislim da je covek ono kad se kaze slikas ko Pikaso…pa daj da ga uradim za Blog🙂

      • #3 od strane Art Ivstiniana Prima jul 24, 2011 - 8:29 pm

        Svakako da mu je mesto ovde. Kad već obrađuješ veličine. Ne znam jesi li čuo priču… Seo Pikaso u neku kafanu najeo se kolko je mogao. Dođe konobar sa računom a on mu se potpiše na salveti i kaže plaćeno, ovo će nekada mnogo da vredi🙂

      • #4 od strane Marko - Buki blog jul 24, 2011 - 8:51 pm

        hahah🙂 ekstra fora🙂 pa stvarno dobra fora …ja imam neku kuglu sa potpisom Dejana Stankovica, …to ne poklanjam nikom🙂
        Meni je donekle zanimljiviji zivot Pikasa od Dalija iako su obojca bili ludi, ovaj je malo manje od Dalija, jer iapk je Dali bio impotentan a njegova zena Gala nimfomanka…

  2. #5 od strane dudaelixir jul 24, 2011 - 7:51 pm

    Toliko toga je o Pikasu napisano a i gledala sam film. Bio je opaljen na svoj način, što se vidi i po njegovim slikama. Meni se lično baš i ne dopadaju. Ja sam više „za nešto konkretno“. No, ja sam, verovatno, jedna od retkih koja nije omadjijana njegovim radovima a ni njim kao osobom. Postigao je fantastičnu slavu, svaka čast, ko voli!

    Tebi hvala na trudu!

    • #6 od strane Marko - Buki blog jul 24, 2011 - 7:55 pm

      Sad napisah i Lugaru, nisam ni ja neki njegov recimo fan.. ali covek po meni zasluzuje mesto na Blogu kad je toliko toga postigao u zivotu…kao sto npr ne podnosim recim Endi Vorhola, jer mislim da covek je obican plagijator ali sto se tice revolucije industrijskog dizajna on je covek koji ga je komercijalizovao i dao mu svetlost dana…tako da ce se i on nekada naci na Blogu…:)
      Ne pokrivam samo one koje volim i cenim, vec one koji su zasluzili na svetskom nivou🙂

  3. #7 od strane Branko Baćović jul 25, 2011 - 7:58 am

    Snažna i zanimljiva ličnost.
    Moj ga tata nije razumeo i nisu mu se sviđale njegove slike i grafike.
    Što kažu Slovenci: svako oko ima svog molera.

    • #8 od strane Marko - Buki blog jul 25, 2011 - 10:42 am

      Dobru izreku imaju ..
      Ja ga veoma postujem, meni je njegov zivot ono sto je veoma zanimljivo i sto je kod njega nekako pozitivnije ludilo nego kod Dalija

  4. #9 od strane dudaelixir jul 25, 2011 - 10:38 am

    Marko, razumem ja tebe i treba da pišeš o ljudima koji su postigli uspeh u životu. Mnogo ti hvala na tome. Istog sam mišljenja o Endiju Vorholu, mada bih i o njemu volela da pročitam po nešto.

    • #10 od strane Marko - Buki blog jul 25, 2011 - 10:46 am

      bice i on na meniju hehe , Endi je svojom ekscentriscoscu privukao sve medije ka sebi i dobro se promovisao, ali kao sto sam rekao industrijski dizajn je postavio na svetsku scenu da ga neko ipak primeti…i on ga je usmerio razvoj, iako je industrijski dizajn mnogo pre njega izmisljen…

  5. #11 od strane Latinka jul 25, 2011 - 1:46 pm

    Bila u Picassovom muzeju u Parizu… WOW! Genije.

    • #12 od strane Marko - Buki blog jul 26, 2011 - 4:02 pm

      valjda ima Pikasov muzej i u Barseloni…ako sve bude u redu poseticu ga u septembru🙂 verujem da je ekstra🙂
      Ja kad sam bio u Dalijevom Muzeju tek onda sam shvatio koji je to genije, iako je covek u velikoj meri poremecen (sta reci kad je imao kolekciju izmeta od raznih zivotinja :)) , sa druge strane je genije

  6. #13 od strane agroekonomija jul 25, 2011 - 4:38 pm

    Mada se ni meni ne dopada većina Pikasovih slika, on je priznati velikan slikarstva.

    • #14 od strane Marko - Buki blog jul 26, 2011 - 3:56 pm

      Pikaso ,Dali, Leonardo, Van Gog…sve velikani a bili malo cudni na svoj nacin🙂

  7. #15 od strane donvladeo jul 26, 2011 - 10:02 am

    Gde su one lepe pesme…..?

    • #16 od strane Marko - Buki blog jul 26, 2011 - 4:02 pm

      Pesme su planirane da budu ili veceras ili sutra …:)

  8. #17 od strane Exxx jul 27, 2011 - 6:08 pm

    Na Pikasovim slikama nema portreta lepih ljudi već samo groteske. Mislim da je najveća kletva tad bila „Da Boga ti Pikaso nacrtao porteret“😆

    Konstatacija u vezi Dalija, moj omiljeni slikar, genije i mora biti poremećen, nijanse su u pitanju, genije i znači biti lud… Normalci to nikako ne mogu razumeti

    • #18 od strane Marko - Buki blog jul 27, 2011 - 6:30 pm

      ima u toga istine sto kazes…nije za dzabe izreka granica izmedju ludaka i genija je tanka…sad pitanje kad hodaju sa jedne kad sa druge strane🙂

  1. Pablo Pikaso | www.blogovnik.com

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: