Poučne i neke druge priče #12

Jeremija je bio zaljubljen u jednu vrlo visoku ženu. Svake večeri pratio ju je posle posla i stalno se nadao da će je poljubiti, ali je bio suviše stidljiv da bi je upitao. Jedne večeri skupio je hrabrost.
„Smem li da te poljubim?“ – upitao je.
Pristala je. Ali Jeremija je bio izuzetno niskog rasta, pa su pogledali naokolo ne bi našli nešto na šta bi se popeo. U blizini je bila napustena kovačnica, pa se popeo na nakovanj, koji mu je omogućio da je poljubi.
Produžili su dalje i nakon stotinak metara, Jeremija je opet upitao:
„Draga, smem li da te poljubim?“
„Ne“, odgovorila je, „dosta je bilo za večeras.“
„Zašto mi onda ranije nisi rekla, da ne teglim prokleti nakovanj!?“

Kada ljubav nosi teret, uopste ga ne primećuje

priču odabrao Vladimir Burazor

Poučne i neke druge priče #4

Nekada davno je deda svome unuku ispričao jednu životnu istinu.
U duši svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba između dva vuka. U duši svakoga od nas.
Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam…
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, saoosećanje i veru.

Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reči, pa ga upita;
-Koji vuk na kraju pobedi?
Deda odgovori sa smeškom na svom starom licu:
-Pobeđuje uvek onaj koga hraniš…

Vladimir Burazor

Buki blog

Poučne i neke druge priče #2

Bio jednom splavar koji je prevozio ljude splavom preko reke. Jednom tako naiđe i učitelj, neki čangrizav čovek. Kad su prelazili preko široke reke i tek što su se otisnuli od obale, a učen čovek ga upita:

– Beše li tako, da je bilo, da si doživio nevreme za vreme vožnje splavom?
– Ne razumem ti ja tako zamršena pitanja, reče splavar.
– Zar nisi nikada učio jezika u školi?
– Nisam, odgovori splavar.
– Tada si pola svoga života potrošio uzalud.
Na to je splavar ćutao.
Ali ne prođe dugo i naiđe strašno nevreme. Udariše gromovi i kiša ko iz kabla, a splav mali poput orahove ljuske.
I splavar se nagnu saputniku,  pa ga upita:
– Jesi li ikad učio plivati?
– Ne, reče učen čovjek.
– E učitelju tada si potrošio čitav svoj život uzalud,  jer mi upravo tonemo.

Vladimir Burazor

Buki blog

Poučne i neke druge priče #1

Krećemo sa novim serijalom koji će vam u svakom delu donositi neku novu kratku priču. Odabir kratkih priča je uradio autor Buki blog-a Vladimir Burazor, nadam se da ćete nahraniti lepo moždane vijuge.

STVARI NISU UVEK ONAKVE
KAKVIMA SE ČINE

Dva anđela putnika zaustavila su se da prenoće u kući jedne vrlo moćne porodice. Porodica je bila netaktična i nije im odobrila da se smeste u gostinjskoj sobi njihove vile. Umesto toga dali su im mali prostor u hladnom podrumu kuće. Dok su raspremali ležajeve na podu, stariji anđeo ugledao je jednu pukotinu na zidu, i popravio ju je. Kada ga je mlađi anđeo upitao zašto je to napravio, stariji mu je odgovorio, “Stvari nisu uvek onakve kakvima se čine”.

Sledeću noć, anđeli su došli da prenoće u kuću jednog vrlo siromašnog para, ali muškarac i njegova žena bili su vrlo gostoljubivi. Nakon što su sa njima podelili ono malo hrane što su imali, bračni par je dozvolio anđelima da spavaju u njihovom krevetu gđe će se moći dobro odmoriti. Kada su se sledeći dan probudili, anđeli su pronašli gospodina i njegovu suprugu u suzama. Jedina krava koju su posedovali, čije je mleko bilo njihov jedini izvor prihoda, ležala je mrtva na polju.  Mlađi anđeo bio je besan i upita starijeg anđela, “Kako si mogao dozvoliti da se to desi? Prvi čovek imao je sve i ti si mu pomogao; druga porodica imala je malo toga, ali je bila spremna sve podeliti, a ti si dozvolio da im ugine krava”.

“Stvari nisu uvek onakve kakvima se čine”  odgovori stariji anđeo. “Kada smo bili u podrumu one vile, primetio sam da je u onoj pukotini na zidu sakriveno zlato. Obzirom da je vlasnik bio opsednut novcem, zatvorio sam pukotinu tako da im onemogućim da pronađu to zlato.”

“Noćas, dok smo spavali u krevetu siromašne porodice, anđeo smrti došao je po ženu ovog seljaka, a ja sam mu dao kravu. Dakle, stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine”.

Ponekad se desi upravo to, kada stvari ne idu onako kako bismo želeli…

Neke osobe ulaze u naše živote i brzo odlaze iz njih…

Priču pronašao i odabrao Vladimir Burazor

Uvod Marko Burazor