Salvador Dali

Autoportret Salvadora Dalija

Da je jedan od najvećih ekscentrika koje je svet video jeste, da je čovek koji je obeležio jednu epohu u slikarstvu i to jeste, da je čovek bliži ludosti nego normalnosti i to jeste, a da je genije u onome što je radio to definitivno jeste. Ovo je priča o jednom od najvećih slikara svih vremena, Salvadoru Daliju.

Mnogi su čuli o Salvadoru Daliju, pogledali neku sliku kao reprodukciju ali dok se ne ode u njegov rodni Figueras i dok se ne vidi muzej koji odiše nejgovim priustvom tek onda može da se shvati o kakvom geniju se radi. Ostao je upamćen i  kao veliki ekscentrik i kao neko sa kim verovatno ne bi u životu popili kafu jer bi nam ganglije izlizao još u prvom minutu razgovora ali verovatno je to cena koju je on platio kako bi napravio sve to što je ostavio svima nama da se i dalje divimo i kad njega ne bude.

Detinjstvo

Dali je rođen 11. maja 1904. godine kao Salvador Domingo Felipe Hasinto Dali I Domenek u gradu Figueresu, u Kataloniji. Tri godine pre njega rodio se njegov brat, takođe Salvador, koji je umro devet meseci kasnije. Njegov otac bio je advokat i pisar srednje klase. O bratu je često govorio da je on  bio, verovatno, prva verzija njega , ali začet previše u apsolutnosti.  Dali je bio veoma teško dete (po jutru se dan poznaje kako bi naš narod rekao) sve mu je bilo dozvoljeno, ali uprkos takvom ponašanju, roditelji su uspeli da prepoznaju genijalnost i talenat u svom sinu pa su od najranijih dana ohrabrivali njegovo interesovanje za umetnost. Iako je bio dobar student, bio je izbačen sa fakulteta zbog ekscentričnog oblačenja i bizarnog ponašanja (stvarno nisam našao podatak šta je oblačio iako me živo zanima). Očajni otac, kome je Dalijevo isključenje iz škole značilo kraj njegove javne karijere, odveo ga je u Kadakes, gde je Dali počeo da živi kao asketa predajući se potpuno slikanju i čitanju.

Prvi koraci u slikarstvu

Svoju prvu javnu izložbu imao je u jednom pozorištu u Figueresu 1919. godine. Kada mu je 1921. umrla majka od raka dojke, njegov otac ženi se njegovom tetkom, majčinom sestrom. Smrt majke nikada nije preboleo, ali se nije protivio očevom braku jer je veoma poštovao svoju tetku. Godinu dana kasnije Dali odlazi u Madrid i pohađa školu lepih umetnosti San Fernando, gde se sprijateljio sa pesnikom Federikom Garsijom Lorkom. Međutim, Dali biva izbačen sa Akademije neposredno pred diplomski, posle izjave da niko na fakultetu nije dovoljno kompetentan da ga oceni (jest bio dobar slikar, ali ova rečenica dovoljno govori o njegovoj naravi). Majstorstvo slikanja je već tada dokazao slikom Korpa hleba. Godine 1926. Dali je prvi put posetio Pariz, gde je upoznao Pabla Pikasa, koga je poštovao, a koji je već tada čuo pozitivne stvari o talentovanom i ekscentričnom slikaru od Huana Miroa. Dali je uradio nekoliko dela pod jakim uticajem Pikasa i Miroa tokom sledećih par godina dok je razvijao svoj stil.

Muza

Sarađivao je i sa režiserom Luisom Bunjuelom na čuvenom kratkom nadrealističkom filmu Andaluzijski pas, kome je pomagao oko scenarija. U to vreme sreo je svoju muzu, inspiraciju i buduću ženu Galu, Ruskinju i emigrantkinju, koja je od njega bila starija nekih deset godina. Susret sa Galom bio je najvažniji trenutak u njegovom životu. Kada ju je sreo, bila je udata za francuskog pesnika Pola Elijara, ali je odlučila da ostane sa Dalijem.Ona je izgledala isto kao i žene koje je Dali portretisao ili zamišljao.  Postala je njegov prijatelj, njegova muza, ljubavnica, njegov model u brojnim umetničkim radovima i njegov poslovni agent. Za njega ona je bila sve, smisao njegovog života. Gala se razvela od muža 1932. godine, a već 1934. Gala i Dali su se venčali i sklopili građanski brak u Parizu, a 1958. venčali su se i u crkvi.

„Jedno jedino biće dostiglo je jedan vid života čija se slika može uporediti sa smirenim savršenstvima renesanse. To biće je Gala, moja žena, koju sam nekim čudom imao sreće da izaberem.“

Uz njenu pomoć, Dali je postao ugledni slikar u Parizu. Tokom tridesetih godina prošlog veka njegove izložbe bile su najposećenije i u Evropi i u Americi.

Stvaralaštvo do Drugog  svetskog rata

Godine 1929. dolazi do završetka faze pozajmljivanja stilova. Dali počinje razvijati svoj lični,  sebi svojstven i prepoznatljivi stil koji se u početku odlikovao mnoštvom seksualnih simbola na njegovim nadrealističkim slikama. Iako su njegova dela iz ovog perioda bila uveliko skandalozna, kritičari su bili oduševljeni (kritičari su uvek zadovoljni kad je nešto šokantno:))

On  je već održao nekoliko profesionalnih izložbi, a te 1929-te godine se i službeno pridružio nadrealističkoj školi koju su osnovali Andre Breton, Louis Aragon i Dalijev poznanik Paul Eluard (kome je posle skinuo ženu, Galu). Sedište grupe bilo je u pariškoj četvrti Montparnasse. Po primanju u grupu, Dali je razvio svoju paranoično-kritičku metodu slikanja prema kojoj su nadrealisti trebali pristupiti svojoj podsvesti radi veće umetničke kreativnosti, a ostali nadrealisti su ga od tada uzdizali na pijedestal.

Godine 1929. otvorena mu je i prva izložba u Parizu,  mada  on joj nije prisustvovao. Dva dana pre izložbe, on beži s Galom u  Španiju.  Dali nakratko ostavlja Galu u Barseloni iz dva razloga. Prvo da bi pokupio novac od Goemansa koji je prodavao njegove slike, a drugo kako bi se vratio u Figueras da izgladi stvari s ocem. Otac ga se već pre odrekao, primarno zbog života s, kako je on nazivao Galu, raspuštenicom.Dali je ovaj razlog ispravio, bar je on to sam smatrao, slikom Zagonetka Williama Tella, o kojoj kaže:

„William Tell je moj otac, a maleno dete koje drži u naručju sam ja. Umesto jabuke, na glavi imam sirovi kotlet i otac me želi pojesti. U sićušnoj ljusci oraha kraj njegove noge nalazi se detence u liku moje žene Gale. Ona je pod stalnom pretnjom očevog stopala koje bi, da se i mrvicu pomakne, zdrobilo orahovu ljusku.

Godine 1931., Dali slika, prema mnogima, svoju najpoznatiju sliku – Postojanost pamćenja.

 

Postojanost pamćenja, Dali

Ova slika, poznata još i kao Mekani satovi, u nadrealizam je uvela koncept mekanih, tekućih džepnih satova. Opšte prihvaćena interpretacija dela je ta da satovi negiraju pretpostavku da je vreme fiksno i determinističko, a ovo potvrđuju i ostali prizori sa slike, kao što su mravi i muva koji izjedaju neke od satova, te krajolik koji se širi.

Godine 1934., Julian Levy upoznaje Dalija s Amerikom. Ovaj period obeležio je izvanrednu Dalijevu aktivnost. Izlagao je po izložbama, pisao za časopise (Minotaur i Nadrealizam u službi revolucije), pisao pesme, slikao, a ponovo je sarađivao s Bunjuelom, ovaj put samo kao scenarista, na filmu Zlatno doba.  Zanimljiva je činjenica da su njegova dela u Americi, za razliku od Europe, izazvala veliku senzaciju.

Godine 1936., Dali učestvuje na Međunarodnoj londonskoj nadrealističkoj izložbi gde je održao predavanje pod naslovom Fantomes paranoiaques authentiques. Zanimljivo je da je govor održao u ronilačkom odelu (i ovaj čovek posle normalan), a osim toga nosio je i bilijarski štap i sa sobom je na podijum doveo dva ruska hrta, a ronilačka kaciga morala mu je biti otvorena kako bi došao do vazduha. Dali je to objasnio ovako:

„Samo sam želeo pokazati da „zaranjam duboko“ u ljudski um“

Nadrealisti su postali opravdano uznemireni Dalijevim bombastičnim izumima i objektima jer se on sam počeo smatrati jedinim pravim nadrealistom, a sam nadrealizam počeo je izjednačavati sa sobom.

Kada je Francisco Franco došao na vlast nakon Španskog građanskog rata, Dalijeva podrška novom režimu rezultirala je, između ostalog, njegovom izbacivanju iz nadrealističke grupe . Na to izbacivanje, Dali je odgovorio:  „Ja sam nadrealizam.“

 

Labudovi reflektuju slonove

Edward James, koji je nakon izbacivanja iz nadrealističke škole bio Dalijev patron, pomogao je Daliju da se uzdigne u svetu umetnosti tako što je kupovao njegova dela i finansijski mu pomagao u periodu od dve godine. Njih dvojca su postali jako dobri prijatelji i James se pojavljuje na Dalijevoj slici Labudovi koji reflektuju slonove. Njih dvojca su također sarađivali na dva najpoznatija nadrealistička objekta: Telefon sa slušalicom od jastoga i Sofa u obliku usta Mae West

 

 

Salvador i Gala Dali sa Marlon Brandom

Godine 1940., nakon što je Drugi svetski rat došao u Francusku, gde su Dali i Gala boravili, njih dvoje se odlučuju na odlazak u SAD gde borave punih 8 godina. Nakon odlaska u SAD, Dali je  ponovo počeo da koristi hrišćanstvo. Godine 1941. izlaže s Miroom u Muzeju moderne umetnosti u New Yorku, a 1942. mu izlazi autobiografija Tajni život Salvadora Dalija. Godine 1946. ponovo se bavi filmskim radom sarađujući s Waltom Disneyjem i s Alfredom Hitchcockom na filmu Začarana. Godine 1947. nakratko se vraća u Francusku gde mu je italijanski fratar Gabriele Maria Berardi napravio obred egzorcizma (iliti isterivanje djavola).Fratrovo imanje je sadržalo i skulpturu Hrista na krstu za koju je fratar tvrdio da mu je izradio Dali. Skulptura je otkrivena 2005. godine i stručnjaci su utvrdili da postoji velika verovatnoća  da je skulptura Dalijeva.

Godine 1948. u Americi izdaje 50 tajni čarolije umetnosti.

Godine 1949., Gala i Dali se vraćaju u Dalijevu rodnu Kataloniju. Odmah po dolasku sarađuje s Peterom Brookom na predstavi Salomé i s Luchinom Viscotijem na predstavi Kako ti drago.

Veoma je kritikovan od strane kolega jer je za život izabrao Španiju u kojoj je tada vladao Franko. Ove 1949 godine takođe započinje novu slikarsku seriju koja započinje slikom Madona iz Port Lligata koju je naslikao u dve verzije Manju je Dali predstavio papi Piju XII. iste godine , mada  puno poznatija od Madone je slika Isus od sv. Jovana Krstitelja iz 1951. gde Hrist dominira nad zalivom Port Lligata.

Isus od Svetog Jovana Krstitelja, 1951

U periodu između 1950. i 1960. Dali se nije toliko bavio slikarstvom koliko drugim intelektualnim radom koji uključuje izdavanje Mističnog manifesta (1951.) predavanje o fenomenološkim aspektima paranoično-kritičke metode (1953.).

Saradnja na filmu Čudesa priča o pletilji čipki i o nosorogu Roberta Dekarnesa (1954.) i izlaganje petnaest metara dugoga hleba u Parizu (1958.)

Kako je već imao godina eksperimentisao je dosta.  Jedan je od prvih koji je uveo holografiju u umetnost. Veliki broj njegovih dela sadrži optičke iluzije.

Optička iluzija

Dalija  su zanimale i prirodne nauke, fasciniran je bio ljudskom DNK i hiperk kockom.

Njegovo stvaralaštvo posle rata je bilo prožeto eksperimentisanjima, optičkim iluzijama,  religijom kao fokusom i prirodnim naukama. Jedan primer tog njegovog stvaralštva predstavlja jedno od poznatijih njegovih slika Hiperkubično raspeće.

Hiperkubično raspeće

Početkom 60-ih Dali  je započeo sređivanje pozorišta u Figuerasu, koje je danas Dalijev muzej. Ovaj projekt, koji je bio njegov najveći samostalni projekt, okupirao je najveći dio njegove energije tokom sredine 1970-ih, a renovacije je radio i 80-ih godina dvadesetog veka.

Dalijev muzej u Figuerasu

Pored slikanja Dali se bavio i dizajnom. Za nepoverovati je da je on kreirao prvi logo nama poznatim lizalicama Chupa chups. Dizajnirao je za Eurosong koji se održavao u Madridu 1969 godine. Ovaj čovek je svašta radio i stvarao na raznim stranama, i ta stvaralačka šarenolikost mu je samo dodatno učvrsitla njegov status genija.

Kao neku vrstu svog umetničkog testamenta predstavljaju tri slike Kolumbovo otkriće Amerike (Kolumbov san), Lov na tune i Halucinogeni toreador.

Kolumbov san

Halucinogeni toreador

Lov na tune

Poslednji dani

Početkom 80-ih Dalijevo zdravlje se naglo  pogoršava. Gala, koja je već bila poprilično senilna , otrovala ga je opasnim koktelom koji je sadržavao lek koji mu je toliko oštetio nervni sistem da je izgubio skoro sve sposobnosti za dalji rad. Sa 76 godina,  Dali  je izgledao kao ruina,  ruke su mu se tresle  kao da ima Parkinsonovu bolest.

Godine 1982., kralj Huan Carlos I. imenuje ga markizom od Pubola.

10.6. 1982. umire Gala Dali. Nakon njene  smrti, Dali je izgubio veliki deo volje za život. Pokušao je da se par puta samoubije kroz dehidrataciju i gladovanje.

Godine 1984., dok je živeo u Pubolu, izbija mu požar u njegovoj spavaćoj sobi. Razlog je nepoznat, neki pretpostavljaju da je bio još jedan pokušaj samoubistva , a neki pak da je to bio rezultat nemara posluge.Dali, koji je teško opečen, spašen je i odveden u Figueras gde  su se njegovi prijatelji i kolege pobrinuli da svoje zadnje dane provede ugodno u svom Teatro-Muzeju u Figuerasu.

Godine 1989., autor Mark Rogerson u svojoj knjizi navodi kako su ga njegovi čuvari prisiljavali da potpisuje prazna platna koje će se kasnije (čak i nakon njegove smrti) prodavati kao originali. Kao posledica ovoga, trgovci su oprezni sa delima koja se pripisuju najkasnijem Dalijevom periodu.

1988., kralj Huan Carlos I. posjetio je Dalija u bolnici (imao problema sa srcem)  i izjavio kako je uvek bio Dalíjev pobornik.

Dana 23. 1. 1989., dok je slušao svoje omiljeno djelo, Vagnerovu operu Tristan i Izolda, Dali umire u Figuerasu u 84. godini života. Po svojoj želji, pokopan je u svom Teatro-Muzeju, a svoje bogatstvo i dela testamentom ostavlja španskoj državi. Od 286 dela koje je ostavio Španiji, 56 ih se nalazi u Figuerasu, a 230 u Madridu.

Prado muzej, Madrid

Kad se sumira sve oko Salvadora Dalija jedno je sigurno da svoju genijalnost nije ispunio kao slikar i da naravno Gala nije naišla u pravo vreme, verovatno bi ga upoznao svet ali verujem više kao nekog uspešnog poremećenog masovnog ubicu, ali sva sreća pa je sudbina bila takva da u svetu je postojao jedan slikarski genije, a ne poremećeni um koji bi sigurno imao svoje mesto u svetu ali ne na način koji bi imao pozitivnu konotaciju. Zašto tako mislim? Pa zato jer toliko količina genijalnosti koja je kod njega postojala morala je da ispliva na ovaj ili onaj način. Pogledajte slideshow sa slikama i delima vezano za Dalija

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Njegov život je stvarno bio haotičan, i u ovom članku je samo delić svega toga iz njegovog života.  Ekscentrizam je potvrđivao na savkom koraku, kao što sam napomenuo u članku su samo promili navedeni od ukupnog broja. Da ne zaboravim da kažem da Dali poseduje najveću kolekciju životinjskog izmeta koja se čuva u muzeju u Figuerasu (sad vam je sve jasno :))

Percepcija je čudo, a Dali je dokaz da je tanka granica između genija i ludaka.Dela koja je ostavio iza sebe ga ipak svrstavaju u genija!

Marko Burazor

Buki blog

, , , , ,

  1. #1 od strane dudaelixir januar 22, 2011 - 4:25 pm

    Marko, svaka ti čast na ovom trudu. Jeste bio „ludak“ svoje vrste. Čudo od čoveka! Dela koja je ostavio, način na koji je živeo, muzej koji je „projektovao“, sve je bilo na njegovom nivou, čoveka genijalca – ludaka.
    Moja ćerka je bila u njegovom muzeju. Uspela je da nešto i fotka, krišom!🙂
    Hvala ti puno, zaista sam uživala!🙂

  2. #2 od strane marko burazor januar 22, 2011 - 5:09 pm

    Ja sam bio u tom muzeju, isto sam krisom napravio oko 120 slika iz muzeja ali nikako da nadjem taj CD, negde se zagubio:)

  3. #3 od strane Suzana J. januar 23, 2011 - 3:37 pm

    wow, ne da mi se svidja clanak, no 5 bambija za tebe! a mislila sam da samo ja znam za chupa-chuos, damn:)
    nego bila i ja u muzeju i slikala nesmetano😀 a najbolja mi je galatea od sfera! vec sam htela svasta da ti kazem sto je nisi stavio, ali onda je videh u slide-show-u😉 prirodni talenat za zakone optike! one fore sa ogledalima i posmatranjem slika su mi najbolje, kao i ona ogromna sto izgleda izbliza kao zagonetna licnost u zamagljenim kvadraticima, a kad pogledas kroz nesto bude linkoln ili tako neki bitan lik:)
    nego u knjizi „ja sam genije“ imas mnogo zanimljivosti o njemu, a zapamtila sam da je u jednom trenutku kad je skontao da neke tresnje koje je slikao imaju crve kao i vrata od sube u kojoj se nalazio, zamenio mesta crvima! :)) toliko o tome… hvala za ovaj tekst jos jednom!

    • #4 od strane marko burazor januar 23, 2011 - 11:18 pm

      Suzana nema na cemu za tekst🙂 Meni je bilo zadovoljstvo ga napisati, tesko da se sve ovo moze doziveti kroz jedan tekst, jer ipak covek treba da ode u njegov muzej…sad sam se setio one flase koja predstavlja kao opticka iluzija…slikao sam to ali moram da nadjem CD sa slikam , mislim da ih imam 123,4 slike …i Linkoln je stavljen da bude lik onog coveka zato sto je valjda Gala citala o njemu ili gledala neku predstavu pa se fascinirala …ma ludilo🙂

  4. #5 od strane Suzana J. januar 23, 2011 - 3:39 pm

    izvini za greske u kucanju, mrak mi je u sobi! odo’ da upalim svetlo😀

  5. #6 od strane Internet i Marketing januar 23, 2011 - 5:37 pm

    Sve moguće pohvale za ovaj članak! Svaka čast. Moje mišljenje je da je Dali bio genije, a ako ga uporedimo sa drugim genijalnim ljudima, njegova ekscentričnost je tu negde u granicama normale.🙂
    BTW, iskreno se nadam da će se zagubljeni CD sa slikama iz muzeja pronaći, rekla bih da zlata vredi.

  6. #7 od strane marko burazor januar 23, 2011 - 11:11 pm

    Mislim da imam ideju gde bi mozda mogao da ga nadjem, znam da sam slikao skoro svaku sliku i to bez koriscenjea blica🙂

  7. #8 od strane srebrnastopaperje januar 25, 2011 - 1:31 am

    Postoji i film o maldim danima Dalija zove se
    Little Ashes, njemu se pojavljuju mladi Dali, Luis Bunjoel i Federico Garsija Lorka.

    • #9 od strane marko burazor januar 25, 2011 - 1:35 am

      Hvala ti puno, ma mani greske ja gresim non stop… brzo kucanje trpi greske🙂
      Trenutno se snima film o Daliju sa Al PAcinom i ovim malim iz Twilighta glavnim glumcem ..

  8. #10 od strane srebrnastopaperje januar 25, 2011 - 1:33 am

    izvinjavam se zbog greskica u kucanju : (

  9. #11 od strane srebrnastopaperje januar 25, 2011 - 1:41 am

    Nema na cemu, jurcajuci film o Klimtu itd. naletela sam i na ovaj , zanimljiv je. Pored uvida u Dalijeve pocetke, doziveh veliko razocarenje videvsi kako su Lorku streljali…

    Javi kad ovaj novi film bude dostupan… zavrsen…

  10. #12 od strane marko burazor januar 25, 2011 - 1:46 am

    Prvo ce oni preko trailerada jave mislim da bi trebao ove godine da bude ima na IMDB🙂

  11. #13 od strane serdjo90 januar 25, 2011 - 4:35 am

    Dali je definitivno bio čovek koji je obelžio 20. vek u umetnosti. Na žalost priliku da vidim njegova dela uživo sam imao samo u Beogradu, u muzeju 25. Maj. U pitanju su njegovi grafici. Zanimljivo je bilo to što dok pratite izložbu, usput čitate komadiće njegovog života, tako da sam neki deo tvoje priče već znao🙂 Devojka mi je bila u njegovom muzeju i njen jedini komentar jeste: nestvarno. Veliki pozdrav!

    Srđan

    • #14 od strane marko burazor januar 25, 2011 - 4:44 am

      Stvarno je nestvarno bio sam tamo …gledacu da nadjem CD sa slikama sto sam slikao na kvarnjaka pa da okacim mozda u jednom od sledecih clanaka…mislim da bi to bilo zanimljivo🙂

      • #15 od strane Internet i Marketing januar 25, 2011 - 5:14 pm

        To ne samo da bi bilo zanimljivo, to bi bilo genijalno!🙂

  12. #16 od strane Marko - Buki blog januar 25, 2011 - 9:21 pm

    Cisto da obavestim sve koji su komentarissali …nasao sam CD sa slikama…jesu malo mutne jer je valjda bio zabranjen blic da se koristi ili uopste slike da se prave…ali u jednom od sledecih clanaka ide Figueras🙂

  13. #17 od strane Internet i Marketing januar 25, 2011 - 9:32 pm

    Extra! Jedva čekam.🙂🙂🙂

  14. #18 od strane agroekonomija septembar 26, 2011 - 4:19 pm

    Upravo sam pomislila na činjenicu da je uska granisa između genijalnosti i ludila. Dali je genije umetnosti i ekscentrik u životu.

    Najvažnije je da su njegova dela fascinantna.

    • #19 od strane Marko - Buki blog septembar 26, 2011 - 5:09 pm

      jeste …on je stvarno bio specificna vocka a isto tako to ludo u njemu mu je omogucilo da stvari genijalne stvari🙂

  1. Tweets that mention Salvador Dali « Buki Blog -- Topsy.com
  2. Pablo Pikaso « Buki Blog

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: