Zločin i kazna

Mit: „Zločin  i kazna“ je dosadna psihološka knjiga, u kojoj glavni lik provodi polovinu knjige razmišljajući da počini ubistvo, onda počini ubistvo, a zatim provodi drugu polovinu knjige preplavljujući se krivicom zbog počinjenog ubistva. Međutim, ništa ne može biti dalje od istine. „Zločin i kazna“ je višežanrovski roman, koji uključuje nekoliko manjih zapleta (sve na neki način povezane sa protagonistom-Rodionom Raskoljnikovim), uz neke filozofske i psihološke osvrte, ali i sa puno akcije.

„Zločin i kazna“ je roman ruskog pisca Fjodora Dostojevskog. Prvi put je objavljen u jednom ruskom mesečniku u 12 nastavaka tokom 1866.godine. Ovo je drugi roman Dostojevskog nakon njegovog povratka sa odsluženja kazne u Sibiru, a prvi roman njegovog „zrelog“ perioda.

U središte svog romana, čija se radnja odvija u samo devet i po nedelja, Dostojevski postavlja siromašnog studenta Rodiona Romanoviča Raskoljnikova,koji razvija svoju intelektualnu teoriju nadčoveka misleći da mu je sve dozvoljeno pa čak i zločin nad starom lihvarkom Aljonom Ivanovom, izvršen zato da bi pomogao siromašnima. Već na početku romana sklop životnih okolnosti tera Raskoljnikova u zločin: dobija majčino pismo u kojem saznaje za sestrinu žrtvu koju ne može prihvatiti. Naime, Dunja je trebalo da se uda za bogatog Lužina kako bi se spasila sramotne guvernantske službe kod razvratnika Svidrigajlova, a tako bi i materijalno pomogla svome bratu. Teško opterecen time Raskoljnikov u krcmi susrece propalog Marmeladova koji ga upoznaje sa svojom porodicom, ljudima sa dna života cija sudbina dokazuje pogubnost delovanja bede na ljudski moral. Najveći stradalnik je Marmeladova ćerka Sonja koja primorana da hrani porodicu prodaje svoje telo, proživljava očevu smrt, ludilo maćehe i zlu sudbinu braće i sestara koji postaju prosjaci. Raskoljnikov gotovo podsvesno donosi odluku i kao vodjen nečim izvan svoje svesti hladno izvršava svoj plan. Ubija lihvarku, ali i njenu sestru Lizavetu Ivanovu. Nakon izvršenog ubistva Raskoljnikov  ipak doživljava tešku grižu savesti i tu počinje da se odvija jedna psihološka drama: borba sa savešću i dvoboj sa istražiteljem Porfirijem Petrovičem. Nakon nekog vremena ipak priznaje ubistvo, dovodi sebe do pokajanja i predaje se sudu. Doživevši katarzu on oseća pobedu dobra nad zlim.
Završetak romana nas izveštava o sudbinama likova. Sonja prati Rodiona u Sibir. Dunja se iz ljubavi udaje za Rodionovog prijatelja Razumihina. Umire Pulherija Raskoljnikova, Rodionova majka. Raskoljnikov se razboleva. Nakon dugog bolovanja vraća se u život radostan i pun nade. Sedam preostalih godina, koliko još mora biti u Sibiru, čine mu se kratke zbog utehe pronadjene u hrišćanstvu i strpljivoj Sonjinoj ljubavi.

Raskoljnikov je pobunjenik protiv društva, njegovi činovi nisu samo motivisani njegovim shvatanjima etike, već i bedom koja ga okružuje, socijalnim zlom koje nagoni čoveka na zločin, ali on je ujedno i usamljenik koji se muči etickim i moralnim pitanjima. Svoju usamljenost prekida prijavljivanjem samog sebe vlastima, kaznom, odlaskom na robiju i pronalaženjem religije. Nasuprot razumnom i buntovnom Raskoljnikovu, u ime razuma Dostojevski postavlja smirenu i osećajnu Sonju Marmeladovu, koja kao prostitutka vrši zlocin na sebi, ali ne iz pobuda razuma, već iz osećaja ljubavi prema svojoj porodici koja može da preživi samo zato što ona trguje svojim telom.
Zašto je Raskoljnikov ubio staru lihvarku? Ocigledno da bi svoju porodicu spasio bede, poštedeo svoju sestru koja je, da bi mu pomogla da se školuje, bila spremna da se uda za jednog bogatog, ali surovog coveka. Ali on je izvršio ovo ubistvo i da  bi sebi dokazao da nije običan čovek koji poštuje moralne zakone koji su drugi stvorili, već sposoban da sam stvori sopstveni zakon i da snosi ogroman teret odgovornosti.Počinio je on ovo ubistvo i zato što je jedna od omiljenih ideja Dostojevskog bila da širenje materijalističkih ideja mora uništiti moralne vrednosti mladih i napraviti ubicu čak i od sasvim dobrog mladića koga bi nesrećni sticaj okolnosti lako mogao gurnuti u zločin.

 

Zločin i kazna je roman temeljen na poznatoj fabuli kriminalistickih romana. Dogadja se ubistvo i traži se ubica-ali mi od početka znamo ko je, zašto je ustvari ubio staru lihvarku i njenu sestru, pa počinje da nas zanima da li će se i kako otkriti ubistvo koje je Raskoljnikov počinio. Ubistvo nije počinjeno iz banalnog razloga bogaćenja, nego ga Raskoljnikov opravdava svojim altruizmom-na taj način on će pomoći celom društvu, njegovim siromašnim vršnjacima. Ni istražitelj u romanu nije običan dovitljivi policajac, nego je izvrstan poznavalac ljudske duše, i konstantnim razgovorima on pomalo steže obruč oko Raskoljnikova i ovaj naposletku popušta-priznaje zločin. Upravo to Dostojevskom daje priliku da savrseno psihološki okarakterise glavni lik, a to postiže mnogobrojnim monolozima Raskoljnikova kojeg proždire savest. On sada, nakon zločina, postavlja sebi mnoga etička i moralna pitanja. Ta njegova razmišljanja data su kroz njegove mnogobrojne monologe, kao i razgovore sa Porfirijem Petrovičem, Razumihinom i prostitutkom Sonjom Marmeladovom – koja ga svojom smirenošću i hrišćanskim podnošenjem patnji i iskrenim altruizmom vodi prema priznanju zločina. Završetak romana – odlazak na robiju sa Sonjom i Raskoljnikovo smirenje u veri – razrešuje mnoge idejne sukobe koje je mladi intelektualac doživeo.

Iva Burazor

, , , ,

  1. #1 od strane dudaelixir april 11, 2011 - 4:25 pm

    Iva, hvala ti puno za ovako lepo prepričan roman. Sada ne moram da ga čitam!😉

  2. #2 od strane Lugar april 11, 2011 - 4:46 pm

    Sviđa mi se članak. OK. Samo mi nije jasna veza između „Časa anatomije“ (ilustracija) i dela.
    Samo nastavite sa ovakvim člancima.

    • #3 od strane Marko - Buki blog april 11, 2011 - 4:59 pm

      🙂 Cas anatomije je moja krivica nije Ivina, ukucao sam u google images Zlaocin i kazna i izasao mi je cas anatomije Rembrantov na 5,6 mesta , tako da reko ajde da stavim ovu sliku bez obzira sto nije direktno povezana sa knjigom🙂 sta cu uklapam se u stereotipe..kad moji autori neki nece da sami ubace tekst nego ja moram i njihovog dela da budem administrator :)))
      Hvala jos jedanput

  3. #4 od strane Branko Baćović april 11, 2011 - 9:03 pm

    E kada budem imao živaca da čitam romane, reći ću samom sebi vi🙂 A do tada ću čitati pesme i priče. Znam da je bez veze, ali za sada ne mogu da zadržim pažnju na dužim formama. Valjda zato nisam pisao priče do prošle godine🙂

  4. #5 od strane Suzana J. april 17, 2011 - 12:11 pm

    Uuuuuuuuh, stavila bih vam deset lajkova za ovaj jedan clanak da mogu! Nije mi bas jasan koncept ko sta pise ovde, ali mi je jasno da ste odlicno rasclanili moj omiljeni roman ikad procitan (2 puta sam ga procitala za sad, mislim roman, a ne clanak!:)) Dostojevski mi je omiljeni pisac i najbolji psiholog medju piscima ikad. A za Raskoljnikova ne znam sta da kazem, cas sam bila na njegovoj strani, cas nisam, a pitanje je da li bi doslo do pokajanja i svega ovoga posle, da je zrtva bila samo baba lihvarka, i da joj se sestra nije zatekla tamo u nedoba…

    • #6 od strane Marko - Buki blog april 17, 2011 - 10:07 pm

      EEEe ovaj Blog je osmisljen da bude uvek neko iznenadjenje..npr. Iva za pocetak pise o Knjigama posto iskreno mnogo vise ona i moj brat Vladimir su jaci tu, sa druge strane autor Ivan Dimitrijevic pise o filmovima i knjigama uglavnom blockbaster clanke, Jelena Milosevic me je zamolila da odabira neke izreke za Lupus in fabula. dok moja Malenkost pise sve ostalo i filmove, serije, arhitekturu, muziku…
      Sto se tice ove knjige recicu Ivi da procita komentar🙂

  5. #7 od strane malabreskva jun 10, 2011 - 5:57 pm

    Radujem se ovakvim tekstovima. Dostojevskog obožavam i večito se spremam da ga ponovo čitam. Sećam se da me je u ovoj knjizi pratilo mučni osećaj griže savesti koju je osećao ubica… Svakako treba čitati ponovo, hvala na trudu i podsećanju.

    Moram priznati da ni meni nije bilo jasno kad čitam članak pisan u ženskom rodu, a blog se zove Marko-Buki… Sad mi je već malo jasnije ko je šta je i gde je🙂

    • #8 od strane Marko - Buki blog jun 10, 2011 - 10:02 pm

      moras shvatiti da na Buki blogu postoje 5 autora od toga moja malenkost Marko Burazor je kreator i administrator koji pokriva najveci deo clanaka…ovaj konkretno clanak je pisala moja sestra od strica ona i moj stariji brat Vladimir su vise specijaliyovani za knjige, dok Ivan Dimitrijevic , bloger name Shubler i moja malenkost ya filmove, mutiku, umetnost i sve ostalo…naravno svako moze da pise sve , kakko se kome svidi tema🙂

  1. Zločin i kazna | www.blogovnik.com

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: