Branko Ćopić

Kada pomislim na detinjstvo, osim dragih ljudi i događaja, neizostavan deo su i dva pisca : Žil Vern i Branko Ćopić.

Nažalost , danas su i jedan i drugi zaboravljeni, ako ne verujete idite do prve knjižare.

Ovaj tekst posvećujem Branku Čopiću

Branko Ćopić rođen je 1. januara 1915. godine u selu Hašanima pod planinom Grmečom. Kad mu je bilo četiri godine, umro mu je otac. Ćopić je, zajedno sa mlađim bratom i sestrom, ostao da živi pored majke Soje, dede Radeta i strica Nidže.

Prvo štampano delo objavio je sa četrnaest godina u omladinskom časopisu „Venac“ 1928. godine. Ćopić je pohađao učiteljsku školu u Banjaluci i Sarajevu, a završio u Karlovcu, a Filozofski fakultet u Beogradu. Već kao student afirmisao se kao darovit pisac i skrenuo na sebe pažnju književne kritike; 1939. godine je dobio nagradu „Milan Rakić“. Uoči Drugog svetskog rata nalazio se u đačkom bataljonu u Mariboru. Sve vreme rata bio je ratni dopisnik zajedno s nerazdvojnim prijateljem i kumom, književnikom Skenderom Kulenovićem.

Celi radni i životni vek nakon Drugog svetskog rata Branko Ćopić je proveo u Beogradu, ali je često putovao po Jugoslaviji i drugim evropskim državama.

Posle rata neko vreme je bio urednik dečijih listova u Beogradu, a potom počeo profesionalno da se bavi književnošću. Smatra se jednim od najvećih dečijih pisaca rođenih na jugoslovenskim prostorima.

U prvom periodu stvaralaštva Ćopić je pripovedao o ljudima svog zavičaja, o njegovom tegobnom životu pritisnutom siromaštvom i svakojakim nepravdama. U drugom periodu u njegovom književnom izrazu došlo je do sadržajnog poistovećenja književno-estetskih i idejno-revolucionarnih ciljeva, kada je Ćopić bio ovenčan slavom najpopularnijeg partizanskog pisca, da bi u trećem periodu došlo do izražaja, razočarenje u stvarnost socijalističkog društva, što je potisnulo ideološku tendenciju i inteziviralo emocionalne sadržaje i lirski karakter njegove slike sveta.

Dela su mu prevođena na ruski, engleski, francuski, nemački, ukrajinski, poljski, češki, bugarski, rumunski, slovenački i mađarski jezik. Bio je član SANU i ANUBiH.

Pisanjem bajki o detinjstvu i ratu Ćopić je branio i samoga sebe od stvarnosti u kojoj mu je bivalo sve tesnije i tamnije, da bi njegova melanholija vremenom postajala sve izrazenija i da bi 24. marta 1984. izvrsio samoubistvo i tako otišao u legendu i večnost.

Da istrgnem iz zaborava prilažem jednu lepu dečiju i jednu nezaboravnu..

NOĆ

Evo i noći, nad šumom cijelom
nadvi se suton sa modrim velom
Promakne samo leptiri koji
i vjetar noćnik listove broji.
Utihnu šuma, nestade graje,
mačaka divljih oči se sjaje.
Skitnica svitac svjetiljku pali,
čarobnim sjajem putanju žali.
A sova huknu svoj ratni zov:
– Drž’te se, ptice, počinje lov!

 

MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE

Bilo mi je dvanaest godina
prvi put sam sišao do grada
iz mog sela tihog i dalekog,
kad susretoh tebe iznenada.
Eh, dečačke uspomene glupe!
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Jesi li me spazila il’ nisi,
zbunjenoga seoskoga đaka,
svijetlokosog i očiju plavih,
u oklopu novih opanaka,
kako zija u izloge skupe?
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Naišla si kao lak oblačak,
tvoj me pogled na tren obeznani,
zaboravih ime i očinstvo,
kako mi se zovu ukućani.
Iznevjerih poput sablje tupe,
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Tekli tako gimnazijski dani,
uspomena na te ne ocvala,
modra Una u proljetne noći
tvoje mi je ime šaputala.
Lebđela si ispod đačke klupe,
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Brzo minu naše đakovanje
lagan leptir sa krilima zlatnim
ipak tebe u srcu sačuvah
kroz sve bure u danima ratnim.
Ta sjećanja mogu’l da se kupe;
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Sad je kasno, već mi kosa sijedi,
gledam Unu, ćuti kao nijema,
zalud lutam ulicama znanim
sve je pusto, tebe više nema.
Ej, godine, nemjerljive skupe!
Zbogom, mala, iz Bosanske Krupe!

 

Vladimir Burazor

, ,

  1. #1 od strane dudaelixir januar 14, 2011 - 3:24 pm

    E, baš si u pravu. I ja se odmah setih škole, obavezne lektire i naravno, Branka Ćopića. Lepo od tebe što si mu posvetio svoj post!🙂

  2. #2 od strane marko burazor januar 14, 2011 - 3:59 pm

    Na ovom blogu ima 5 autora. Za ovaj clanak treba zahvaliti poslednjem pridoslom clanu Vladimiru Burazoru…🙂 Za 4 autora moja malenkost objavljuje clanke preko svog naloga jer oni nisu registrovani na wordpress-u i lakse im je da meni posalju u wordu🙂

    Mada je odlicna ideja da se pise o mozda zaboravljenim licnostima nase istorije:)

  3. #3 od strane dudaelixir januar 14, 2011 - 5:40 pm

    Uh, izvinjavam se, promaklo mi je Vladimirovo ime. No, pohvale ostaju!🙂

  1. Tweets that mention Branko Ćopić « Buki Blog -- Topsy.com
  2. Branko Ćopić | www.blogovnik.com

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: