The Ghost Writer

Filmovi Romana Polanskog uvek su imali svoj neki svojstveni začin koji je kao marker označavao da je to njegovo delo.  Gledajući film The Ghost Writer nisam znao ni ko igra ni ko je režiser pre samog gledanja. Film predstavlja kvalitetan politički triler baziran na istinitim istorijskim ličnostima samo sa promenjenim imenima. Da je ovo najbolji njegov film  ne bih se usudio  da kažem jer govorimo o  čoveku  koji je režirao Rozmarinu bebu, Kinesku četvrt,  Pijanistu i mnoge druge kultne filmove.

Sam film predstavlja na neki način priču o tome koliko smo mi svi pijuni dok drugi povlače poteze umesto nas ili pak nas koriste kao lutku u lutkarskom pozorištu.

Radnja prati dešavanja bivšeg britanskog premijera Adama Langa (čitajte Tonija Blera) nakon što je on neko vreme van vlasti i njegovo optuživanje u Hagu. Segment koji je odabrao Polanski je pisanje memoara bivšeg premijera. Ti memoari se nisu sami od sebe napisali nego je neko to morao stvarno da uradi, premijer nije, to se dalo pretpostaviti. Osoba koja piše memoare se zove Ghost writer (duh pisac).

Ghost writer-a u filmu glumi Evan McGregor koji je i pre bio dobar glumac, ali sa ovom ulogom je definitivno imao kvalitativnu nadgradnju. Glavni lik koga igra pomenuti McGregor odlazi na imanje ex-permijera (umalo da zaboravim, koga glumi ex-Bond Pirs Brosnan) kako bi sakupio što više podataka i završio memoare  koje je započeo njegov prethodnik koji se nekako samoubio (tipa sa 3 metka u leđa i omčom oko vrata ). Da su okolnosti za glavnog lika  idealne, nisu, da je CIA dobro umešala prste, jeste, da glavni lik otkriva tragove koje mu je ostavio prethodnik…e za to ćete morati da odgledate film.

Moje je da vam dam smernice i na neki nаčin preporučim film, na vama je sve ostalo.

Uzdravlje!!

Marko Burazor

Buki blog